Родољупци/21

Извор: Викизворник

◄   1. Позорје 2. 3.   ►

Позорје друго


НАНЧИКА, ПРЕЂАШЊИ


НАНЧИКА: Неки те Немци траже.

ЖУТИЛОВ: Шта ће?

НАНЧИКА: Дошли да моле за Петра Гринентала.

ЖУТИЛОВ: Не може да буде.

НАНЧИКА: Дали сто форинти сребра.

ЖУТИЛОВ: Не може да буде.

НАНЧИКА: Ја сам новце примила.

ЖУТИЛОВ: Јеси ли луда?

НАНЧИКА: Ти си ми казао да све примам.

ЖУТИЛОВ: За Гринентала сто форинти? Хиљада је мало. Нек му се секвестира имање, колико ће изгубити?

НАНЧИКА: Је ли у таквој мери крив?

ЖУТИЛОВ: Он је Немац, па мир. Немци су били против нас.

НАНЧИКА: Па шта ћемо радити?

ЖУТИЛОВ: Новце им баци натраг. Данас немам кад с њима говорити.

НАНЧИКА: Нека дођу предвече, онда си сам (одлази).

ЖУТИЛОВ: Гледај им ти посла! Председатељу одбора сто форинти!

НАНЧИКА (врати се): Снуждили се кад сам им новце вратила.

ЖУТИЛОВ: Јеси л' им дала на знање?

НАНЧИКА: Већ уредила сам. Само кад би се више такови' позатварало.

ЖУТИЛОВ: Ови су наши несреће.

НАНЧИКА: Онај Фриц кажу да \е богат.

ЖУТИЛОВ: Тај је већ уређен.

НАНЧИКА: Шта је с Чивутима?

ЖУТИЛОВ: Треба да се протерају, али немаш с ким.

НАНЧИКА: Смрдић мисли да је боље овако да их цедите него да им се добра секвестирају, зашто би дошло у народну касу.

ЖУТИЛОВ: Смрдић је магарац. Каква каса? Ми смо народ а не други, и што је народно, то је и наше.

НАНЧИКА: Тако је. Какви су они' пет стотина форинти што си јучер донео?

ЖУТИЛОВ: То је од чоје што сам на лицитацији продао.

НАНЧИКА: Не знам, но чини ми се да ови народни комисари добро пролазе. Код Милошића толико се вуче да свима већ пада у очи.

ЖУТИЛОВ: Тај много пљачка.

НАНЧИКА: Зашто и ти не гледаш то?

ЖУТИЛОВ: Ја сам задржао за се спа'иска добра.

НАНЧИКА: Само да ти одбор не стане на пут.

ЖУТИЛОВ: Сваки од њи' има своје, а Гавриловића, који једнако режи, ми ћемо напоље.

НАНЧИКА: И тако је мађарон! ... Послао ти је шнајдер конту.

ЖУТИЛОВ: Какву конту? У Војводини се не плаћају дугови маџарски.

НАНЧИКА: Каже да му требају новци.

ЖУТИЛОВ: А зна ли он да је мађарон? ... Сутра се мора у одбору закључити да све што је под Маџарима рађено никакве силе нема. Процеси се уништавају. У младој Војводини треба све изнова почети.

НАНЧИКА: Добро би било кад би поцепао она писмена по којима смо дужни за аренду.

ЖУТИЛОВ: Сва ће се архива поцепати. Ко може трпити маџарске протоколе у Војводини српској?

НАНЧИКА: А шта ћемо с оном облигацијом код Нађ Пала?

ЖУТИЛОВ: Ја сам ти казао да је маџарски језик касират. Све што је њиме писато, ништа не важи.


Јавно власништво
Овај текст је у јавном власништву у Србији, Сједињеним државама и свим осталим земљама са периодом заштите ауторских права од живота аутора плус 70 година јер је његов аутор, Јован Стерија Поповић, умро 1856, пре 168 година.