Роди мајка два сина нејака

Извор: Викизворник


[Роди мајка два сина нејака]

Роди мајка два сина нејака:
Једно Ђурђе, а друго је Павле,
И мед њима Анђелију сеју.
Ожени се и Ђурђе и Павле:
Ђурђе узе Ђурђевицу младу, 5
Павле узе Павловицу младу.
Ал’ су браћа сестрицу волела,
Па су сеји даре доносила,
Леpе даре сребрне ножеве
И још после злаћане кључеве, 10
Па су онда у механи били,
Па су сели рујно пити вино.
Ал’ говори Ђурђевица млада,
Па говори Анђелији сеји:
„Анђелијо, моја мила сејо, 15
„Ајде, сејо, да се поиштемо“.
Седе сеја на меке душеке.
Ту седоше, те се поискаше;
Али сеју санак уватио.
Краде снаја сејине кључеве, 20
Па отвара сејине ормане,
П’ она вади сребрне ножеве,
П’ она коље дванајст враних коња,
Дванајст коња, дванајст соколова.
Онда оде и Ђурђу и Павлу: 25
„Пијте вина, и Ђурђе и Павле,
„Пијте вина, а на зло вам било!
„На зло јесте размазили сеју,
„Заклала Вам дванајст враних коња,
„Дванајст коња, дванајст соколова!“ 30
Ал’ говори и Ђурђе и Павле:
„Нека сеје, нек се браћи мази!“
Ал говори Павловица млада:
„Ајде, сејо, да се поиштемо“.
Седе снаја на меке душеке, 35
Леже сеја на снајино крило,
И седоше те се поискаше;
Али сеју санак уватио.
Краде снаја сејине кључеве,
Па отвара сејине ормане, 40
П’ она краде сребрне ножеве,
П’ она коље чедо у колевци,
П’ она оде и Ђурђу и Павлу:
„Пијте вина, и Ђурђе и Павле,
„Пијте вина, а на зло вам било! 45
„На зло јесте размазили сеју,
„Заклала Вам чедо у колевци!“
Цикну, врисну и Ђурђе и Павле:
„Јел’ истина, Павловице млада,
„Јел’ истина што си изустила?“ 50
„Јест истина што сам изустила“.
Кад су браћа ошли белом двору,
Па питају Анђелију сеју:
„Што нам покла дванајст враних коња,
„Дванајст коња, дванајст соколова? 55
„Ал’ што закла чедо у колевки!?“
Ал’ говори Анђелија сеја,
Па говори и Ђурђу и Павлу:
„Нисам браћо, имена ми мога!
„Вежите ме коњма за репове, 60
„Распните ме на све четир стране
„И братића на прси метните!“
........................................
Ди је која капи суза пала,
Ту се језер-вода отворила,
И свакоме лековита била, 65
Само њеним не била снајама.
Ди је њена капи крви пала,
Ту се бела црква саградила,
И свакоме лековита била,
Само њеним не била снајама. 70

Гајица Јуришић из Шуљма

Датотека:Murat Sipan vinjeta.jpg



Референце[уреди]

Извор[уреди]

  • Милош Ђ. Шкарић, Живот и обичаји "Планинаца" под Фрушком Гором, Српска краљевска академија, Српски етнографски зборник књ. LIV. Друго одељење Живот и обичаји народни књ. 24, Београд, 1939., стр. 151-153.