[Rodi majka dva sina nejaka]
Rodi majka dva sina nejaka:
Jedno Đurđe, a drugo je Pavle,
I med njima Anđeliju seju.
Oženi se i Đurđe i Pavle:
Đurđe uze Đurđevicu mladu, 5
Pavle uze Pavlovicu mladu.
Al’ su braća sestricu volela,
Pa su seji dare donosila,
Lepe dare srebrne noževe
I još posle zlaćane ključeve, 10
Pa su onda u mehani bili,
Pa su seli rujno piti vino.
Al’ govori Đurđevica mlada,
Pa govori Anđeliji seji:
„Anđelijo, moja mila sejo, 15
„Ajde, sejo, da se poištemo“.
Sede seja na meke dušeke.
Tu sedoše, te se poiskaše;
Ali seju sanak uvatio.
Krade snaja sejine ključeve, 20
Pa otvara sejine ormane,
P’ ona vadi srebrne noževe,
P’ ona kolje dvanajst vranih konja,
Dvanajst konja, dvanajst sokolova.
Onda ode i Đurđu i Pavlu: 25
„Pijte vina, i Đurđe i Pavle,
„Pijte vina, a na zlo vam bilo!
„Na zlo jeste razmazili seju,
„Zaklala Vam dvanajst vranih konja,
„Dvanajst konja, dvanajst sokolova!“ 30
Al’ govori i Đurđe i Pavle:
„Neka seje, nek se braći mazi!“
Al govori Pavlovica mlada:
„Ajde, sejo, da se poištemo“.
Sede snaja na meke dušeke, 35
Leže seja na snajino krilo,
I sedoše te se poiskaše;
Ali seju sanak uvatio.
Krade snaja sejine ključeve,
Pa otvara sejine ormane, 40
P’ ona krade srebrne noževe,
P’ ona kolje čedo u kolevci,
P’ ona ode i Đurđu i Pavlu:
„Pijte vina, i Đurđe i Pavle,
„Pijte vina, a na zlo vam bilo! 45
„Na zlo jeste razmazili seju,
„Zaklala Vam čedo u kolevci!“
Ciknu, vrisnu i Đurđe i Pavle:
„Jel’ istina, Pavlovice mlada,
„Jel’ istina što si izustila?“ 50
„Jest istina što sam izustila“.
Kad su braća ošli belom dvoru,
Pa pitaju Anđeliju seju:
„Što nam pokla dvanajst vranih konja,
„Dvanajst konja, dvanajst sokolova? 55
„Al’ što zakla čedo u kolevki!?“
Al’ govori Anđelija seja,
Pa govori i Đurđu i Pavlu:
„Nisam braćo, imena mi moga!
„Vežite me konjma za repove, 60
„Raspnite me na sve četir strane
„I bratića na prsi metnite!“
........................................
Di je koja kapi suza pala,
Tu se jezer-voda otvorila,
I svakome lekovita bila, 65
Samo njenim ne bila snajama.
Di je njena kapi krvi pala,
Tu se bela crkva sagradila,
I svakome lekovita bila,
Samo njenim ne bila snajama. 70
Gajica Jurišić iz Šuljma
Datoteka:Murat Sipan vinjeta.jpg
