Рајко
0001 Од када је постала Крајина,
0002 није љепша постала Влахина
0003 баш од секе капетана Ива,
0004 кад су младој биле пет годинах,
0005 таде млада косу запуштила,
0006 пак се на њу просци натурише,
0007 просише је тридест капетанах
0008 и тридесет с мора џенералах,
0009 и тридесет од горе бећарах,
0010 још тридесет влашкијех сердарах,
0011 и проси је од Змијаља Рајко.
0012 А када се просци окупили,
0013 ал’ ето им муке и невоље,
0014 ни јендога не хоће ђевојка.
0015 Сташе Иву пријетит Крајине,
0016 кад то зачу Иво Сењанине,
0017 он уљезе секи у одају,
0018 нађе секу на мехку душеку,
0019 таде Иво секи бесједио:
0020 "Бог т’ убио, моја мила секо!
0021 Узми каква, секо, капетана,
0022 ал’ ти узми с мора џенерала,
0023 ол’ избирај ког је теби драго,
0024 ма бих био понајради, секо,
0025 да ти узмеш од Змијаља Рајка,
0026 иако је Влашче попузнуло,
0027 имало је педесет читлуках,
0028 и на сваком педесет чивчијах,
0029 бог ће дати, опета ће бити."
0030 Иву сека дивно одговара:
0031 "Нећу црног од Змијаља Рајка!"
0032 Осјети се Иво Сењанине
0033 пак је секи својој бесједио:
0034 "Чујеш мене, моја мила секо!
0035 Бих ти, секо, био понајради
0036 да Турчина стечем пријатеља
0037 из Удбине из турске крајине,
0038 да се ш њиме шетам проз Удбине."
0039 Насмија се млада Анђелија
0040 пак је Иву брату бесједила:
0041 "О мој брате, Иво Сењанине!
0042 Ево има три године данах
0043 одка’ млада постим рамазана,
0044 од кад клањам и авдес узимам,
0045 узела сам Нукић барјактара
0046 из Удбине из турске крајине."
0047 Кад то зачу Иво Сењанине,
0048 Иво пише лист књиге бијеле,
0049 а шаље је ка Удбини граду,
0050 а на руке Нукић-барјактару:
0051 "Чу л’ ме, зете, Нукић барјактаре,
0052 купи свате, ходи по ђевојку!"
0053 Теке Иво књигу оправио,
0054 сазвао је сву браћу Сењане,
0055 Сењанима Иво бесједио:
0056 "Да ли нејма у Сењу јунака,
0057 да отиде на друм пред Нукића,
0058 да му русу посијече главу,
0059 ево њему сека за љубовцу,
0060 још му ево двије пушке мале,
0061 ни коване, ни чекичоване,
0062 но у калуп злата слијеване
0063 и даћу му доста дробна блага."
0064 Не нађе се у Сењу јунака
0065 него један од Змијаља Рајко,
0066 Рајко Иву бјеше бесједио:
0067 "Чу л’ ме, Иво, сењски капетане!
0068 Дај ти мене што си обећава,
0069 ја ћу поћи на друм пред Нукића."
0070 Отоле се Рајко подигнуо,
0071 собом узе тридесет Сењанах,
0072 Рајко узе свога венедика
0073 који литру ждере тученика
0074 и двадесет и четири зрна,
0075 још узеше неколико вина,
0076 пак одоше гором уз планину.
0077 То зачула Сека Иванова,
0078 да је поша од Змијаља Рајко
0079 да дочека Нукић-барјактара,
0080 пак ми пише лист књиге бијеле
0081 а шаље је Нукић-барјактару:
0082 "Чујеш мене, Нукић-барјактаре!
0083 Не ид’, Нукић’, другом низ планине,
0084 но ти хајде пријекијем путом,
0085 чека тебе од Змијаља Рајко,
0086 јесу с Рајком тридесет Сењанах."
0087 Пак ми нађе књигоношу млада,
0088 књигоношу Голашију Ђура
0089 и даде му стотину цекинах,
0090 однесе је Нукић-барјактару.
0091 А кад био далек у планину,
0092 угледа га од Змијаља Рајко,
0093 осјети се, родила га мајка,
0094 уватио Голашина Ђура,
0095 нађе њему књигу за капицу,
0096 виђе Рајко све што књига пише,
0097 свеза Ђура за јелу зелену
0098 и узе му стотину цекинах.
0099 То је доба не за дуго било,
0100 стаде вриска на Огорјелицу,
0101 на стијену на Просјеченицу,
0102 ал’ ето ти Нукић-барјактара,
0103 пјева Турчин из грла бијела:
0104 "Рајка вали сва влашка крајина,
0105 а ни мене не куде дружина,
0106 а да ми се с Рајком уватити,
0107 да видимо ко је јунак бољи!"
0108 А то Рајко и слуша и гледа
0109 па дружини својој бесједио:
0110 "Ево, браћо, Нукић-барјактара,
0111 но ја одох на друм пред Нукића
0112 и ако ми буде до невоље,
0113 помозте ми, браћо, у невољи."
0114 Још се Рајко напојио вина
0115 и узео свога венедика,
0116 оде Рајко на пут пред Нукића,
0117 дивно му се Рајко наредио,
0118 ал’ ето му Нукић-барјактара,
0119 на Зекуна коња виленога,
0120 ах какве су у Нукића руке,
0121 би рекао и заклео би се
0122 да нијесу у Турчина руке,
0123 нег’ су оно два јалова брава.
0124 Близу га је напустио Рајко,
0125 венедику живу ватру дава,
0126 добро гађа, ма лоше погађа,
0127 не погоди Нукић-барјактара,
0128 но виш’ њега у јелу зелену,
0129 те је јели окинуо гране.
0130 Кад то виђе Нукић барјактаре,
0131 на Рајка је коња нагонио,
0132 демискију ђорду повадио,
0133 ал’ је Рајко и одвише јунак,
0134 уфатио Нукић-барјактара
0135 једном руком за грло бијело,
0136 другом руком Зека за дизђине,
0137 Зекуну га под ноге свалио,
0138 пак му свеза наопако руке,
0139 поведе га Рајко у дружину,
0140 Голашину одвезује Ђура,
0141 пак је њему ријеч бесједио:
0142 "Ајде, Ђуро, Сењу бијеломе
0143 да ти кажеш Ивановој секи:
0144 "Ево иду тридест Удбињанах,
0145 посјекли су тридесет Сењанах,
0146 главу носе од Змијаља Рајка,
0147 пред њима је Нукић-барјактаре,
0148 коња игра, турски попијева,
0149 то јој кажи, друго не учини,
0150 а ево ти стотину цекинах,
0151 ако ли јој тако казат нећеш,
0152 кунем ти се и преклињем тврдо,
0153 хоћу тебе мукам’ уморити."
0154 Оде Ђуро Сењу бијеломе,
0155 како дође Анђелију нађе,
0156 Анђелију секу Ивнаову,
0157 па све каза Ивановој секи,
0158 како га је Рајко научио,
0159 Ка’ то зачу Иванова сека,
0160 окупила коло ђевојаках,
0161 дивна кола заиграла Анђа
0162 и веселе пјесне изводила,
0163 барјактара у сваку пјевала.
0164 Ал’ ето им од Змијаља Рајко,
0165 Нукићева пали џефердара,
0166 зачула га Иванова сека,
0167 још је боље коло разиграла,
0168 кад се колу Рајко примакнуо,
0169 цикну, писну кано змија љута
0170 и побјеже у бијелу кулу,
0171 за њоме се напуштио Рајко,
0172 Ивановој секи бесједио:
0173 "Узми мене, селе Иванова!
0174 Ако л’ мене почем узет нећеш,
0175 кунем ти се, бога т’ јемца давам,
0176 Нукића ћу на колац набити,
0177 а тебе ћу, Анђо, објесити
0178 О бијелу Нукићеву врату."
0179 Рајку рече Иванова сека:
0180 "А да ми је јадној умријети,
0181 на бијелу њедру Нукићеву,
0182 вољела би нег’ загрлит Рајка!"
0183 Кад то зачу од Змијаља Рајко,
0184 Нукића је на колац набио,
0185 Анђу младу збиља објесио,
0186 свом Нукићу о мртву вратићу,
0187 а Иван му даде свеколико
0188 што је Рајку био обећао.
0189 И нека је, право ј’ учинио,
0190 а нек’ Анђи Нукић-барјактара,
0191 и нек’ Анђе Нукићу Турчину,
0192 тако било ка’ се пожелило!
