Rajko
0001 Od kada je postala Krajina,
0002 nije ljepša postala Vlahina
0003 baš od seke kapetana Iva,
0004 kad su mladoj bile pet godinah,
0005 tade mlada kosu zapuštila,
0006 pak se na nju prosci naturiše,
0007 prosiše je tridest kapetanah
0008 i trideset s mora dženeralah,
0009 i trideset od gore bećarah,
0010 još trideset vlaškijeh serdarah,
0011 i prosi je od Zmijalja Rajko.
0012 A kada se prosci okupili,
0013 al’ eto im muke i nevolje,
0014 ni jendoga ne hoće đevojka.
0015 Staše Ivu prijetit Krajine,
0016 kad to začu Ivo Senjanine,
0017 on uljeze seki u odaju,
0018 nađe seku na mehku dušeku,
0019 tade Ivo seki besjedio:
0020 "Bog t’ ubio, moja mila seko!
0021 Uzmi kakva, seko, kapetana,
0022 al’ ti uzmi s mora dženerala,
0023 ol’ izbiraj kog je tebi drago,
0024 ma bih bio ponajradi, seko,
0025 da ti uzmeš od Zmijalja Rajka,
0026 iako je Vlašče popuznulo,
0027 imalo je pedeset čitlukah,
0028 i na svakom pedeset čivčijah,
0029 bog će dati, opeta će biti."
0030 Ivu seka divno odgovara:
0031 "Neću crnog od Zmijalja Rajka!"
0032 Osjeti se Ivo Senjanine
0033 pak je seki svojoj besjedio:
0034 "Čuješ mene, moja mila seko!
0035 Bih ti, seko, bio ponajradi
0036 da Turčina stečem prijatelja
0037 iz Udbine iz turske krajine,
0038 da se š njime šetam proz Udbine."
0039 Nasmija se mlada Anđelija
0040 pak je Ivu bratu besjedila:
0041 "O moj brate, Ivo Senjanine!
0042 Evo ima tri godine danah
0043 odka’ mlada postim ramazana,
0044 od kad klanjam i avdes uzimam,
0045 uzela sam Nukić barjaktara
0046 iz Udbine iz turske krajine."
0047 Kad to začu Ivo Senjanine,
0048 Ivo piše list knjige bijele,
0049 a šalje je ka Udbini gradu,
0050 a na ruke Nukić-barjaktaru:
0051 "Ču l’ me, zete, Nukić barjaktare,
0052 kupi svate, hodi po đevojku!"
0053 Teke Ivo knjigu opravio,
0054 sazvao je svu braću Senjane,
0055 Senjanima Ivo besjedio:
0056 "Da li nejma u Senju junaka,
0057 da otide na drum pred Nukića,
0058 da mu rusu posiječe glavu,
0059 evo njemu seka za ljubovcu,
0060 još mu evo dvije puške male,
0061 ni kovane, ni čekičovane,
0062 no u kalup zlata slijevane
0063 i daću mu dosta drobna blaga."
0064 Ne nađe se u Senju junaka
0065 nego jedan od Zmijalja Rajko,
0066 Rajko Ivu bješe besjedio:
0067 "Ču l’ me, Ivo, senjski kapetane!
0068 Daj ti mene što si obećava,
0069 ja ću poći na drum pred Nukića."
0070 Otole se Rajko podignuo,
0071 sobom uze trideset Senjanah,
0072 Rajko uze svoga venedika
0073 koji litru ždere tučenika
0074 i dvadeset i četiri zrna,
0075 još uzeše nekoliko vina,
0076 pak odoše gorom uz planinu.
0077 To začula Seka Ivanova,
0078 da je poša od Zmijalja Rajko
0079 da dočeka Nukić-barjaktara,
0080 pak mi piše list knjige bijele
0081 a šalje je Nukić-barjaktaru:
0082 "Čuješ mene, Nukić-barjaktare!
0083 Ne id’, Nukić’, drugom niz planine,
0084 no ti hajde prijekijem putom,
0085 čeka tebe od Zmijalja Rajko,
0086 jesu s Rajkom trideset Senjanah."
0087 Pak mi nađe knjigonošu mlada,
0088 knjigonošu Golašiju Đura
0089 i dade mu stotinu cekinah,
0090 odnese je Nukić-barjaktaru.
0091 A kad bio dalek u planinu,
0092 ugleda ga od Zmijalja Rajko,
0093 osjeti se, rodila ga majka,
0094 uvatio Golašina Đura,
0095 nađe njemu knjigu za kapicu,
0096 viđe Rajko sve što knjiga piše,
0097 sveza Đura za jelu zelenu
0098 i uze mu stotinu cekinah.
0099 To je doba ne za dugo bilo,
0100 stade vriska na Ogorjelicu,
0101 na stijenu na Prosječenicu,
0102 al’ eto ti Nukić-barjaktara,
0103 pjeva Turčin iz grla bijela:
0104 "Rajka vali sva vlaška krajina,
0105 a ni mene ne kude družina,
0106 a da mi se s Rajkom uvatiti,
0107 da vidimo ko je junak bolji!"
0108 A to Rajko i sluša i gleda
0109 pa družini svojoj besjedio:
0110 "Evo, braćo, Nukić-barjaktara,
0111 no ja odoh na drum pred Nukića
0112 i ako mi bude do nevolje,
0113 pomozte mi, braćo, u nevolji."
0114 Još se Rajko napojio vina
0115 i uzeo svoga venedika,
0116 ode Rajko na put pred Nukića,
0117 divno mu se Rajko naredio,
0118 al’ eto mu Nukić-barjaktara,
0119 na Zekuna konja vilenoga,
0120 ah kakve su u Nukića ruke,
0121 bi rekao i zakleo bi se
0122 da nijesu u Turčina ruke,
0123 neg’ su ono dva jalova brava.
0124 Blizu ga je napustio Rajko,
0125 venediku živu vatru dava,
0126 dobro gađa, ma loše pogađa,
0127 ne pogodi Nukić-barjaktara,
0128 no viš’ njega u jelu zelenu,
0129 te je jeli okinuo grane.
0130 Kad to viđe Nukić barjaktare,
0131 na Rajka je konja nagonio,
0132 demiskiju đordu povadio,
0133 al’ je Rajko i odviše junak,
0134 ufatio Nukić-barjaktara
0135 jednom rukom za grlo bijelo,
0136 drugom rukom Zeka za dizđine,
0137 Zekunu ga pod noge svalio,
0138 pak mu sveza naopako ruke,
0139 povede ga Rajko u družinu,
0140 Golašinu odvezuje Đura,
0141 pak je njemu riječ besjedio:
0142 "Ajde, Đuro, Senju bijelome
0143 da ti kažeš Ivanovoj seki:
0144 "Evo idu tridest Udbinjanah,
0145 posjekli su trideset Senjanah,
0146 glavu nose od Zmijalja Rajka,
0147 pred njima je Nukić-barjaktare,
0148 konja igra, turski popijeva,
0149 to joj kaži, drugo ne učini,
0150 a evo ti stotinu cekinah,
0151 ako li joj tako kazat nećeš,
0152 kunem ti se i preklinjem tvrdo,
0153 hoću tebe mukam’ umoriti."
0154 Ode Đuro Senju bijelome,
0155 kako dođe Anđeliju nađe,
0156 Anđeliju seku Ivnaovu,
0157 pa sve kaza Ivanovoj seki,
0158 kako ga je Rajko naučio,
0159 Ka’ to začu Ivanova seka,
0160 okupila kolo đevojakah,
0161 divna kola zaigrala Anđa
0162 i vesele pjesne izvodila,
0163 barjaktara u svaku pjevala.
0164 Al’ eto im od Zmijalja Rajko,
0165 Nukićeva pali džeferdara,
0166 začula ga Ivanova seka,
0167 još je bolje kolo razigrala,
0168 kad se kolu Rajko primaknuo,
0169 ciknu, pisnu kano zmija ljuta
0170 i pobježe u bijelu kulu,
0171 za njome se napuštio Rajko,
0172 Ivanovoj seki besjedio:
0173 "Uzmi mene, sele Ivanova!
0174 Ako l’ mene počem uzet nećeš,
0175 kunem ti se, boga t’ jemca davam,
0176 Nukića ću na kolac nabiti,
0177 a tebe ću, Anđo, objesiti
0178 O bijelu Nukićevu vratu."
0179 Rajku reče Ivanova seka:
0180 "A da mi je jadnoj umrijeti,
0181 na bijelu njedru Nukićevu,
0182 voljela bi neg’ zagrlit Rajka!"
0183 Kad to začu od Zmijalja Rajko,
0184 Nukića je na kolac nabio,
0185 Anđu mladu zbilja objesio,
0186 svom Nukiću o mrtvu vratiću,
0187 a Ivan mu dade svekoliko
0188 što je Rajku bio obećao.
0189 I neka je, pravo j’ učinio,
0190 a nek’ Anđi Nukić-barjaktara,
0191 i nek’ Anđe Nukiću Turčinu,
0192 tako bilo ka’ se poželilo!
