Расла ми је зелена јабука,
Под њом седи лепота девојка,
Па беседи лепота девојка:
„Ој јабуко, једна зеленико,
„Свак' те бере за свакога ниси, 5
„К'о 'но и ја лепота девојка,
„Свак' ме проси за свакога нисам.
„Синоћ су ми троје гости били,
„Троји гости, троји просијоци:
„Једни су ми из Херцеговине, 10
„А други су из Босне поносне,
„А треће је наш комшија Паја;
„Отац даје у Херцеговину,
„Мати даје у Босну поносну,
„А ја не ћу у Херцеговину, 15
„Нит' ја хоћу у Босну поносну,
„Већ jа, хоћу за комшију Пају.
„Створ' ме, Боже, тицом гангeлицом[1]
„Да прелетим у Пајину башту,
„Да с' наберем свакојака цвећа, 20
„Да направим Пају за шеширом,
„Па да носим, па да се поносим!“
Референце
↑Певачица ми није умела казати, каква је то тица и
како изгледа. Распитивао сам у селу, али ми нико не знаде казати.
Извор
Николић А. Григорије: Српске народне песме из Срема, Лике и Баније, У Новом Саду, Српска књижара и штампарија Браће М. Поповића, 1889., стр. 18.
