Rasla mi je zelena jabuka,
Pod njom sedi lepota devojka,
Pa besedi lepota devojka:
„Oj jabuko, jedna zeleniko,
„Svak' te bere za svakoga nisi, 5
„K'o 'no i ja lepota devojka,
„Svak' me prosi za svakoga nisam.
„Sinoć su mi troje gosti bili,
„Troji gosti, troji prosijoci:
„Jedni su mi iz Hercegovine, 10
„A drugi su iz Bosne ponosne,
„A treće je naš komšija Paja;
„Otac daje u Hercegovinu,
„Mati daje u Bosnu ponosnu,
„A ja ne ću u Hercegovinu, 15
„Nit' ja hoću u Bosnu ponosnu,
„Već ja, hoću za komšiju Paju.
„Stvor' me, Bože, ticom gangelicom[1]
„Da preletim u Pajinu baštu,
„Da s' naberem svakojaka cveća, 20
„Da napravim Paju za šeširom,
„Pa da nosim, pa da se ponosim!“
Reference
↑Pevačica mi nije umela kazati, kakva je to tica i
kako izgleda. Raspitivao sam u selu, ali mi niko ne znade kazati.
Izvor
Nikolić A. Grigorije: Srpske narodne pesme iz Srema, Like i Banije, U Novom Sadu, Srpska knjižara i štamparija Braće M. Popovića, 1889., str. 18.
