[Расла Јела усред Сарајева]
Расла Јела усред Сарајева,
У висину до вишњега неба.
У ширину до сињега мора.
Куд је јела гране разгранала.
Он’да мајка ћери разудала: 5
Мару мору, Љељану Дунаву,
Мандалину б’јелу Варадину.
Мандалину сјетовала мајка:
„Мандалина, ћери моја драга,
Кад ти будеш близу Варадина, 10
Свилу свлачи, кадифу облачи,
Спушћај ките коњу до копите,
Гледаће те и старо и младо,
Гледаће те, па ће говорити:
Мили Боже, зачудне дјевојке! 15
Благо двору у који ће доћи,
И јунаку за којег ће поћи!
Благо мајци коју мајком зове,
Благо тати кога татом зове!
