Рано Марко у лов поранио,
Баш до сунца у неђељу младу,
Нит’ с’ умио ни богу молио,
Нит’ је иш‘о кравам’ ни волов’ма,
Нит’ је иш‘о Раваници цркви: 5
Саловио змију шестоперку,
По шест пера и по двије главе,
Омота се око врата Марка.
Марко иде бијеломе двору,
Изазива сестрицу Јелицу. 10
Када дође сестрица Јелица,
Угледала змију око врата,
Од стра’ она по земљици пада!
Излазила Анђелија љуба,
Од стра’ она на земљицу пала. 15
Изазива стару милу мајку:
Кад изађе стара мила мајка,
Кад сагледа сина јединога,
По имену Краљевића Марка,
Спази змију Марку око врата: 20
"Ој бога ти змијо шестоперка,
Одмотај се од Маркова врата,
Немој сину покварити лица,
Па ти ајде мени у њедарце!
Зимуј зиму, на љето изађи!” 25
Проговара змија шестоперка:
“Нећу Марку покварити лица,
Нисам ни ја змија шестоперка,
Ја сам млада сјетовала Марка,
Да не иде у лов у неђељу, 30
Ниг’ с’ умио, нит’ с’ богу молио,
Нит’ је иш‘о кравам’ ни волов’ма,
Нит’ је иш‘о цркви Раваници!”
Српске народне пјесме из Западне Славоније, приредила: Славица Гароња -Радованац,Топуско; Нови Сад: Српско културно друштво "Сава Мркаљ"; Книн; Београд: Информативна агенција Искра, 1995., стр. 61-62.
