Разгради се бела вила

Разгради се бела вила

Разгради се бела вила
јак, јак јако
Јек јек сековала
Алилуј.
Разгради се раздвои се.
У разгради у раздвоју.
У разграду беле виле
Ту ми стоји бела црква
Бела црква од биљура
Живописи од алмаза
А столови сува злата
А стубови од бисера
Свети олтар од мерџана.
Јасно небо од камена
Тога драгог диаманта.
У столови тамо седи
Та Огњена мати силна
Та пресвета та Марија;
Пред Маријом частни крсти
На крстима Ристос Бог наш
Око њега Светитељи,
Иза ових Аранђели
Аранђели Арханђели
Бога моле Риста славо,
А Огњена сузе рони
Жали Бога млада Риста
Распетога на крстима.
Моли му се и преклиње:
Да јој даде и да пусти
Да сагоре све душмане
Све душмане Риста Бога.
Pистос Господ не даваше
Ta Огњеној тој Марији
Да сагоре да попали
Све на земљи што је грешно.

После сваке врстице повторава се и додаје тај припев.

јак, јак јако

јек, јек сековала,

Алилуја!

Разгради се бела вила

Разгради се бела вила
Ни на небу ни на земљи
Веће у том белом зраку,
Белом зраку трој облаку.
У вили је чудно чудо
Света црква Исусова,
И у цркви још чудније
Та Огњена та Марија.
Beзак везе ситно плете
Силном Ристу младом Богу
Ону златну аљиницу
Од сувога чистог злата
Чистог злата тога Огња
Тога Огња жестокогa.
0д сувога чистог сребра
Чистог сребра чисте срме
Оног силног тог пламена
Тог пламена модрикавог.
Њој долази мили брате
Мили брате побратиме
Тај нам свети громовниче
Громовниче тај Илија
Сеји својој говорио:
„Сејо моја ти Огњена.
Додај мени мало воље
Да загрмим да затресем
Тим громима тотанима
Да поплаши и пострашим
Силне вразе Господове!”
У том дође Исус Господ
На Илију срдно гледа.
Не даде му да побије
Те његове душманине
Те Чивуте погaнике
0не грешне одпаднике.

Од Јелене Кечиске из Сентомаша.

Извор

М. С. Милојевић. 1869. Песме и обичаи укупног народа србског. Обредне песме. Државна штампарија: Београд. стр. 15-16.