Razgradi se bela vila

Razgradi se bela vila

Razgradi se bela vila
jak, jak jako
Jek jek sekovala
Aliluj.
Razgradi se razdvoi se.
U razgradi u razdvoju.
U razgradu bele vile
Tu mi stoji bela crkva
Bela crkva od biljura
Živopisi od almaza
A stolovi suva zlata
A stubovi od bisera
Sveti oltar od merdžana.
Jasno nebo od kamena
Toga dragog diamanta.
U stolovi tamo sedi
Ta Ognjena mati silna
Ta presveta ta Marija;
Pred Marijom častni krsti
Na krstima Ristos Bog naš
Oko njega Svetitelji,
Iza ovih Aranđeli
Aranđeli Arhanđeli
Boga mole Rista slavo,
A Ognjena suze roni
Žali Boga mlada Rista
Raspetoga na krstima.
Moli mu se i preklinje:
Da joj dade i da pusti
Da sagore sve dušmane
Sve dušmane Rista Boga.
Pistos Gospod ne davaše
Ta Ognjenoj toj Mariji
Da sagore da popali
Sve na zemlji što je grešno.

Posle svake vrstice povtorava se i dodaje taj pripev.

jak, jak jako

jek, jek sekovala,

Aliluja!

Razgradi se bela vila

Razgradi se bela vila
Ni na nebu ni na zemlji
Veće u tom belom zraku,
Belom zraku troj oblaku.
U vili je čudno čudo
Sveta crkva Isusova,
I u crkvi još čudnije
Ta Ognjena ta Marija.
Bezak veze sitno plete
Silnom Ristu mladom Bogu
Onu zlatnu aljinicu
Od suvoga čistog zlata
Čistog zlata toga Ognja
Toga Ognja žestokoga.
0d suvoga čistog srebra
Čistog srebra čiste srme
Onog silnog tog plamena
Tog plamena modrikavog.
Njoj dolazi mili brate
Mili brate pobratime
Taj nam sveti gromovniče
Gromovniče taj Ilija
Seji svojoj govorio:
„Sejo moja ti Ognjena.
Dodaj meni malo volje
Da zagrmim da zatresem
Tim gromima totanima
Da poplaši i postrašim
Silne vraze Gospodove!”
U tom dođe Isus Gospod
Na Iliju srdno gleda.
Ne dade mu da pobije
Te njegove dušmanine
Te Čivute poganike
0ne grešne odpadnike.

Od Jelene Kečiske iz Sentomaša.

Izvor

M. S. Milojević. 1869. Pesme i običai ukupnog naroda srbskog. Obredne pesme. Državna štamparija: Beograd. str. 15-16.