"Море, Раде, како ти је?"
Пита неко турског роба,
Одговара; "Добро ми је
До данашњег јоште доба,
Јошт при зоре првим свјету 5
Стакнем огањ а разарим,
Да ћехаји Мехемету
Баш из Моке каву варим.
После каве на кољени
Дам му чибук с ћилибаром, 10
Оком, руком мане л' мени,
Агам свим и тефдердаром.
Потом рукам прекрштеним
На ћехају гледајући,
Вратом, кичмом савијеном, 15
Стојим указ чекајући.
,Вар дјот, Раде!' кад ми рекне,
Одма му се ја наврнем,
Клекнем, за мном и он клекне,
Шчепа ме да не посрнем. 20
Ђот умаштен кад издере,
Пешкир, ибрик, леген пружим
Да с' обрише кад с' опере
Четир' паре ја заслужим.
А да ропство мен' засладим, 25
Јад ме роба не сатаре,
Кадуну ја прву градим,
И по четир' добијем паре.
Зазове л' ме друга була,
Одалиска или каде, 30
Био б' курвин син и хула
Да не примим што ми с' даде.
Шербетом ме свака поји,
Рани мсаним и пилавом,
А по четир' паре браја. 35
Да тек нећу платит' главом?"
"О, не бој се, Раде роде,
И Турци су просвјештени,
С робљем јер се они своде,
А кроз прсте гледе жени!" 40
