Пише књигу Зафрбеговица
И шаље ју Зафрбегу брату:
Зафрбеже мој мили брајене!
Ево има девет годин дана,
Да сам млада за Муртагом мојим, 5
Да незнадем што је мужка глава.
Нит сам ш њиме вечер вечерала,
Нити ноћју ричи говорила;
Већ ми дојде, мој мили брајене,
Већ ми дојде, ноћи у пол ноћи, 10
Пак ме бије тежким буздованом,
Куда год ме младу удараше
Туд ми моје месо одлићаше.
Кад то чује Зефрбеже млади
Он узјаше добра коња свога, 15
Пак но јаше сели пред дворове,
Пак завикну грлом гласовитим:
Отвор дворе божји невирњаче,
Дај ми моју на поврате селу.
Али Муртаг млади говораше: 20
Ниј' истина, Зафрбеже млади,
Ниј' истина, што говоре људи.
Истина је божји невирњаче,
Ако л' ми ју на поврате недаш,
Прико ћу ти зида прискочити, 25
Дворе ћу ти огњем изгорити,
Тебе млада главом разставити.
Из двора се ника неојавља,
Већ његова јадова сестрица:
Зафрбеже мој мили брајине, 30
С давна бити дворе отворила,
Ал ми беле привезао руке.
Кад то чује Зафрбеже млади
Он подбоде добра коња свога,
Прико му је зида прискочио, 35
Мајку му је коњем погазио,
Дворе му је огњем попалио,
Њега млада с главом раставио.
Пак узимље рођену сестрицу,
Пак је пеље у бијеле дворе, 40
А старици мајки на трагове.
Старица му ј' говорила мајка!
Што учини Зафрбеже млади,
Што учини жалостна јој мајка!
То ти ј' мајко, једина ћрчица, 45
Одведена у сребру и злату.
Доведена у црному платну!
Хрватске народне пјесме, сакупљене страном по приморју а страном по граници, сабрао Стјепан Мажуранић, учитељ, свезак I, у Сењу, тиском и накладом Х. Лустера, 1876., стр. 150-152.
