Piše knjigu Zafrbegovica
I šalje ju Zafrbegu bratu:
Zafrbeže moj mili brajene!
Evo ima devet godin dana,
Da sam mlada za Murtagom mojim, 5
Da neznadem što je mužka glava.
Nit sam š njime večer večerala,
Niti noćju riči govorila;
Već mi dojde, moj mili brajene,
Već mi dojde, noći u pol noći, 10
Pak me bije težkim buzdovanom,
Kuda god me mladu udaraše
Tud mi moje meso odlićaše.
Kad to čuje Zefrbeže mladi
On uzjaše dobra konja svoga, 15
Pak no jaše seli pred dvorove,
Pak zaviknu grlom glasovitim:
Otvor dvore božji nevirnjače,
Daj mi moju na povrate selu.
Ali Murtag mladi govoraše: 20
Nij' istina, Zafrbeže mladi,
Nij' istina, što govore ljudi.
Istina je božji nevirnjače,
Ako l' mi ju na povrate nedaš,
Priko ću ti zida priskočiti, 25
Dvore ću ti ognjem izgoriti,
Tebe mlada glavom razstaviti.
Iz dvora se nika neojavlja,
Već njegova jadova sestrica:
Zafrbeže moj mili brajine, 30
S davna biti dvore otvorila,
Al mi bele privezao ruke.
Kad to čuje Zafrbeže mladi
On podbode dobra konja svoga,
Priko mu je zida priskočio, 35
Majku mu je konjem pogazio,
Dvore mu je ognjem popalio,
Njega mlada s glavom rastavio.
Pak uzimlje rođenu sestricu,
Pak je pelje u bijele dvore, 40
A starici majki na tragove.
Starica mu j' govorila majka!
Što učini Zafrbeže mladi,
Što učini žalostna joj majka!
To ti j' majko, jedina ćrčica, 45
Odvedena u srebru i zlatu.
Dovedena u crnomu platnu!
Hrvatske narodne pjesme, sakupljene stranom po primorju a stranom po granici, sabrao Stjepan Mažuranić, učitelj, svezak I, u Senju, tiskom i nakladom H. Lustera, 1876., str. 150-152.
