Прољеће бјеше

Прољеће бјеше Писац: Јаков Шантић

* * *

               26.
        Прољеће бјеше

Прољеће бјеше и мирис љубице
     Са пољана је с вјетром долетао, –
     Лебдио као невине душице –
     Без страсти чедно сањô, туговао ...
 
Ах, тада сам те цвијећем окитио
     И покрио ти лавориком груди ...
     О, како бијах чедан и без жуди!
     Ах, тада сам те цвијећем окитио ...
 
Гле, опет ево прољеће, кô прије,
     Но у радостима је његовијем сада
     Само бол душе. Авај! Горко ли је
 
Кад доцкан нађеш истинâ толико,
     У изгубљеној ташти од некада,
     И у свом срцу мрака, ах, колико!
 
 
Ћигале (Лошин Мали), октобра 1905.

---

Извор

• Јаков Шантић:Сабране пјесме, Едиција Жива баштина, Свет књиге,Београд, и Институт за књижевност и уметност, Београд 2005., Приредио Синиша Тутњевић, стр. 131.

Овај текст је у јавном власништву у Србији, Сједињеним државама и свим осталим земљама са периодом заштите ауторских права од живота аутора плус 70 година јер је његов аутор, Јаков Шантић, умро 1905, пре 119 година.