Прошетало злато материно,[1]
прошетало кроз зелене башче,
руке вије у прси се бије;
упази је ујак од прозора:
„Што је теби од бога невоља, 5
руке вијеш, под појас их кријеш?"
Одговара злато материно:[2]
„Чујеш ли ме, мој мили ујаче,
није мени од бога невоља,
но је мене од мајке невоља: 10
млад ме проси, за старог ме даје;
знаш ли, ујко, како јавор расте:
киша врне, јавор дрво труне,
сунце греје, јавор дрво суши,
ветар дува, јавор дрво крши; 15
знаш ли, ујко, како ружа расти:
киша врне а ружица расти,
сунцс грије, ружа расцафтује,
ветар дува[3], мирисе разноси.[4]
