Протекција (комедија у пет чинова)/9
IX
АЋИМ, МЛАДЕН
АЋИМ: Ви, дабоме, не можете да погодите шта бих ја са вама да разговарам?
МЛАДЕН: Та, од прилике. Уосталом, ја сам увек очекивао... (За се) Значи, одлучили су...
АЋИМ: Знате, нисам хтео да вам говорим пред женскима...
МЛАДЕН: Молим вас, ја то потпуно разумем.
АЋИМ: Имао сам за то нарочитог разлога...
МЛАДЕН: Разуме се!
АЋИМ: Јер оне би ми казале, што не чекам Светислава па да ми он препише. А ја, знате, нећу њега да чекам, него...
МЛАДЕН (Разочаран): Да вам препише?
АЋИМ (Наставља своју мисао): Паде ми мало час на памет да ви имате леп рукопис, па рекох: шта је то вама, манете два три пут руком па готова ствар.
МЛАДЕН: Ја вас не разумем!
АЋИМ: Дакле, знате, ствар је у овоме. Хтео сам да вас умолим да ми једну молбу препишете. Ја сам је саставио, а ви да је препишете. Ви имате леп рукопис и увек ми је било жао што нисте практикант код мене. Је л’ хоћете?
МЛАДЕН: Дакле то сте имали да ми кажете, а ја сам мислио....
АЋИМ: Ви ћете преписати, је л’ те да хоћете? Ево, извол’те! Води га до стола и нуди му столицу Ево, имате овде све, перо мастило, хартију. А ево и концепта. (Вади из џепа и даје му своју модбу). Ево, све је ту!
МЛАДЕН (Проба перо): Драге воље, господине председниче, али ово перо не ваља.
АЋИМ: Знате, ја сам писао њиме, а ја притискујем кад пишем. Одмах ћу вам послати друго. (Пође, па стане). Само, чини ми се, ви имате обичај да врцкате кад пишете? Немојте, молим вас, да врцкате. Може бити овај господин министар не воли да му се врцка.
МЛАДЕН: Лепо, лепо, нећу.
АЋИМ: Сад ћу вам ја послати перо. (Оде лево).
|