Protekcija (komedija u pet činova)/9
IX
AĆIM, MLADEN
AĆIM: Vi, dabome, ne možete da pogodite šta bih ja sa vama da razgovaram?
MLADEN: Ta, od prilike. Uostalom, ja sam uvek očekivao... (Za se) Znači, odlučili su...
AĆIM: Znate, nisam hteo da vam govorim pred ženskima...
MLADEN: Molim vas, ja to potpuno razumem.
AĆIM: Imao sam za to naročitog razloga...
MLADEN: Razume se!
AĆIM: Jer one bi mi kazale, što ne čekam Svetislava pa da mi on prepiše. A ja, znate, neću njega da čekam, nego...
MLADEN (Razočaran): Da vam prepiše?
AĆIM (Nastavlja svoju misao): Pade mi malo čas na pamet da vi imate lep rukopis, pa rekoh: šta je to vama, manete dva tri put rukom pa gotova stvar.
MLADEN: Ja vas ne razumem!
AĆIM: Dakle, znate, stvar je u ovome. Hteo sam da vas umolim da mi jednu molbu prepišete. Ja sam je sastavio, a vi da je prepišete. Vi imate lep rukopis i uvek mi je bilo žao što niste praktikant kod mene. Je l’ hoćete?
MLADEN: Dakle to ste imali da mi kažete, a ja sam mislio....
AĆIM: Vi ćete prepisati, je l’ te da hoćete? Evo, izvol’te! Vodi ga do stola i nudi mu stolicu Evo, imate ovde sve, pero mastilo, hartiju. A evo i koncepta. (Vadi iz džepa i daje mu svoju modbu). Evo, sve je tu!
MLADEN (Proba pero): Drage volje, gospodine predsedniče, ali ovo pero ne valja.
AĆIM: Znate, ja sam pisao njime, a ja pritiskujem kad pišem. Odmah ću vam poslati drugo. (Pođe, pa stane). Samo, čini mi se, vi imate običaj da vrckate kad pišete? Nemojte, molim vas, da vrckate. Može biti ovaj gospodin ministar ne voli da mu se vrcka.
MLADEN: Lepo, lepo, neću.
AĆIM: Sad ću vam ja poslati pero. (Ode levo).
|