Протекција (комедија у пет чинова)/23
IV
ПРАКТИКАНТ, ПРЕЂАШЊИ
ПРАКТИКАНТ (У предсобљу. Прво промоли главу, затим полако и на прстима улази).
МОМАК: Само један господин.
МИНИСТАР: Тим боље ако их нема више. Персида, пошљи ми капут.
ПЕРСИДА: Одмах! (Одлази, за њом момак.)
МИНИСТАР (Отвара пошту и разгледа. Момак му доноси капут те скида кућну хаљину и облачи капут. Момак односи у собу кућну хаљину.)
ПРАКТИКАНТ (У црним хаљинама, али се види да су туђе. Рукави и ногавице дугачке, капут широк. За време трајања радње у кабинету говори за се.): Ово је већ девети дан како долазим. Е, то је већ страшно! Најпосле не марим што једнако долазим, истерали су ме из службе па имам и сувише времена да правим аудијенције, али ми онај, брате, неће више да позајмљује црне хаљине. Већ је три пута слао, а јуче је и сам долазио мојој кући, али, разуме се, није ме нашао код куће, био сам под креветом. Дошло ми је да станем код ових врата па да викнем: „Ама примите ме већ једанпут, господине министре, неће човек више да ми позајмљује хаљине!” Вечерас нећу смети ни да спавам код куће, јер онај прети да ће ме на спавању ухватити.
МОМАК (Враћајући се из собе): Заповеда ли господин министар?
МИНИСТАР: Нек уђе тај господин.
МОМАК (Улази у предсобље и спазивши практиканта, запрепасти се): Зар опет?
ПРАКТИКАНТ:Да, молим вас, пријавите ме!
МОМАК: Ама неће, брате, да те прими министар.
ПРАКТИКАНТ:Свеједно, пријавите ви само мене!
МОМАК (Младену): Изволите ви, господине ! (Отвара му врата).
МЛАДЕН (У кабинету): Добар дан, господине министре.
МИНИСТАР: Добар дан! Шта сте ради?
МЛАДЕН: Ја ћу бити врло кратак, господине министре.. Пре петнаест дана јавио сам се за полагање адвокатског испита. По вашем наређењу састављена је комисија...
МИНИСТАР: Па?
МЛАДЕН: Изгледа ми, да та комисија намерно не заказује полагање мога испита, не би ли... мени на пример сутра истиче осуство, и ја бих морао одустати од полагања и ићи на дужност, ако ми ви сами, господине министре, не би продужили осуство.
МИНИСТАР: То није тако тешко.... Комисија, да, она се требала до сада састати, али, колико ми је познато, већина господе чланова исте, ушла су и у један стручан одбор који има сад, пре састанка Скупштине, да проучи извесне моје законске предлоге. Према томе ваше оптужбе неће бити тачне; ту најмање може бити какве намере, а не разумем и зашто би их било. Ваше име?
МЛАДЕН: Младен Ђурић.
МИНИСТАР: Младен Ђурић... (Досећа се) То ми је име познато.... (Записује и досећа се).
МОМАК (У предсобљу Аћиму који је ушао): Можете ми дати вашу карту.
АЋИМ: Немам, брате!
МИНИСТАР: Да... сећам се сада. Ви сте, чини ми се, критиковали мој пројекат закона о адвокатима?
МЛАДЕН: Био сам слободан.
МИНИСТАР: Имате оштро перо! А колико се сећам, ви сте у очи избора држали и неке ватрене говоре, који нису били у потпуној хармонији са вашим чиновничким положајем.
МЛАДЕН: Али су можда били у хармонији са мојом грађанском дужношћу.
МИНИСТАР (Домишљајући се): Сад разумем и вашу малочашњу сумњу да комисија нарочито не заказује ваш испит. А, Боже сачувај, далеко смо од тога да чинимо тако ситне и недостојне пакости. Ја ћу вам продужити одсуство и ви ћете полагати испит што пре, можда већ сутра.
МЛАДЕН: Хвала вам, господине министре!
МИНИСТАР: Ви вероватно зато и полажете тај испит да би се опростили чиновничког, зависнога положаја, те слободније посветили политици?
МЛАДЕН: Полажем га што сам спреман, али не одричем и намеру да се посветим политици.
МИНИСТАР: Да, то има дражи за младе људе.
МЛАДЕН: И за оне који желе добра своме народу.
МИНИСТАР (Сумњајући): Можда... можда! Дакле, наредићу да што пре полажете испит.
МЛАДЕН: Благодарим, господине министре! (Клања се и излази у предсобље).
МИНИСТАР (Разгледа пошту и акта).
МЛАДЕН (У предсобљу, узимајући шешир, спази Аћима): Добар дан желим.
АЋИМ: А ви сте били тамо, били сте код господина министра?
МЛАДЕН: Да!
АЋИМ: Је л’ те, какав је човек?!
МЛАДЕН: Врло обичан!
АЋИМ: А да није данас штогод љут или онако штогод нерасположен?
МЛАДЕН: Није.
АЋИМ: Е, баш вам хвала!
МЛАДЕН: Збогом. (Оддази)
АЋИМ: Збогом!
|
Овај текст је у јавном власништву у Србији, Сједињеним државама и свим осталим земљама са периодом заштите ауторских права од живота аутора плус 70 година јер је његов аутор, Бранислав Нушић, умро 1938, пре 86 година.
|