ПРОЛОГ
којим је отворена прва беседа у Шапцу, 14 новембра 1865.
Беседа, беседа... Шта је то беседа?
Са свих страна пита искупљени пук
И у жељи таји радозналост јавну —
Једва чека први да се проспе звук.
Шта је то беседа? — питање је просто,
Брзо ћу, вам, гости, одговора дат’:
Један шарен венчић од убавих речи
Па беседа шта је хоће сваки знат’.
Беседа... е, то је мирисава башта,
Пуна свежег цвећа различите боје,
Где нам три врлине са богати дари
На забаву шиљу заступнике своје.
Самодржац јаки чаробног песништва,
Умиљати царе музике и свирке
И крилати вођа играња и скока
Послаће нам овде заступника свога.
А ми ’вако крепка скупштиница мала,
Што нас братска љубав и слога сабрала,
Ка’ веселе тице у зеленом лесу
Све ћемо уживат’ што они донесу.
И ка’ лепа санка што се у сну снива
Пустићемо душу нек’ се наужива,
Нека спере млазе од зараслих рана
Бригама и тугом замућених дана.
*
На среду, дакле, ви умилни гласи,
Пустите нам лепих хармонија рој,
Па мили песници да нам онда кажу
Како претци бише са Турцима бој.
