PROLOG
kojim je otvorena prva beseda u Šapcu, 14 novembra 1865.
Beseda, beseda... Šta je to beseda?
Sa svih strana pita iskupljeni puk
I u želji taji radoznalost javnu —
Jedva čeka prvi da se prospe zvuk.
Šta je to beseda? — pitanje je prosto,
Brzo ću, vam, gosti, odgovora dat’:
Jedan šaren venčić od ubavih reči
Pa beseda šta je hoće svaki znat’.
Beseda... e, to je mirisava bašta,
Puna svežeg cveća različite boje,
Gde nam tri vrline sa bogati dari
Na zabavu šilju zastupnike svoje.
Samodržac jaki čarobnog pesništva,
Umiljati care muzike i svirke
I krilati vođa igranja i skoka
Poslaće nam ovde zastupnika svoga.
A mi ’vako krepka skupštinica mala,
Što nas bratska ljubav i sloga sabrala,
Ka’ vesele tice u zelenom lesu
Sve ćemo uživat’ što oni donesu.
I ka’ lepa sanka što se u snu sniva
Pustićemo dušu nek’ se nauživa,
Neka spere mlaze od zaraslih rana
Brigama i tugom zamućenih dana.
*
Na sredu, dakle, vi umilni glasi,
Pustite nam lepih harmonija roj,
Pa mili pesnici da nam onda kažu
Kako pretci biše sa Turcima boj.
