У Богдана девет винограда
И десета црљенка јабука,
Ал' је Богдан много био дужан,
Он продаје девет винограда
И десету црљенку јабуку, 5
Не би ли се одужио дуга;
Ал' се јунак не мож' да одужи,
Већ продаје стару милу мајку;
Ал' говори сеја Богданова:
„Ој Богдане, мој брате једини: 10
„Не продаји старе миле мајке,
„Већ продаји љубу и коњица,
„Тако ћеш се одужити дуга."
То је Вогдан сеју послушао,
Пак узимље љубу и коњица, 15
Те их води на нове пазаре.
Кад је био на нове пазаре,
Подвикује Богдан момче младо:
„О јунаци! који љубе нема,
„Нека купи себи вјерну љубу." 20
Отуд иде Турско момче младо,
Даје њему три товара блага,
Три му даје, а три се заброји
Гледајући Богданову љубу,
Како му је танка и висока, 25
А у лицу б'јела и румена.
Кад су они на растанку били,
Проговара Богдан момче младо:
„С Богом остај, румена ружице!
„Л'јепо ти се расцватила бјеше, 30
„Али ће те други мирисати."
Ал' говори Богданова љуба:
„Сретно пош'о, струк ситна босиљка!
„Л'јепо ти се разгранао бјеше,
„Али ће те друга устргнути." 35
Кад су дошли двору бијеломе,
И стадоше вечер вечерати,
Проговара момче нежењено:
„Вечерајде, куповано драго,
„Вечерајде, пак ћем' у ложницу." 40
Ал' говори Богданова љуба:
"Вечерат ћу, у ложницу нећу;
„Дигнидер ми рукав десне руке,
„Да ти видим три биљеге црне,
„Јер ј' у мене таки братац био, 45
„Пак су ми га заробили Турци."
Он јој диже рукав десне руке,
И угледа три биљеге црне;
Ту се позна братац и сестрица.
Кад у јутро данак освануо, 50
Братац сестру љепо даривао:
Он јој даје три товара блага,
И још к томе од злата столицу, [1]
На столици алин камен драги,
Да се види сестри вечерати 55
Усред ноћи као усред подне;
И даје јој триста пратилаца,
Да је прате кроз гору зелену
До бијела Богданова двора.
Српске народне пјесме, скупио их и на свјет издао Вук Стефановић Караџић, књига прва, у којој су различне женске пјесме, државно издање, Биоград, Штампарија Краљевине Србије, 1891, стр. 563-565.
