Прије зоре и бјела дана
Прије зоре и бијела дана
Коња јаше залум Хасан ага
Испред двора секе Малкадуне.
Гледала га сека Малкадуна,
Па говори брату Хасан аги: 5
„Ах, мој брате, залум Хасан ага,
Што си мени тако подранио,
Што си свога коња ознојио?"
Проговара залум Хасан ага:
„Прођи ме се, моја мила секо, 10
Ја погубих царева сестрића,
Па ми ишћу главу за његову.
Имаш, секо, три златне јабуке,
Подај једну, откупи ми главу!"
Кад то чула сека Малкадуна, 15
Она оде на горње чардаке
И отвори од чардака врата:
У одаји до три сина млада,
Један клања, други Куран учи,
Трећи пише златне хамајлије. 20
Кад то виђе сека Малкадуна,
Најмлађем је Осми говорила:
„Мој Османе, моје д’јете драго,
Жени ти се дајо Хасан ага,
Па он тебе зове у сватове, 25
Опреми се, па ти иђи, сине!"
Кад је Осмо р'јечи разумио,
Малкадуни мајци говорио:
„Чујеш ли ме, моја мила мајко,
Плахо ме је забољела глава, 30
Ја не могу даји у сватове."
Опет вели села Малкадуна:
„Мој Османе, моје д’јете драго,
Свежи главу срмали чевретом,
А по срцу мукадемом пасом, 35
Па ти иди даји у сватове."
Кад је Осмо мајку саслушао,
Виђе јунак да му друге нема:
Свеза главу срмали чевретом,
А по срцу мукадемом пасом, 40
И опреми коња од мејдана,
Па он оде даји у сватове.
Кад је био преко поља равна,
Близу двора залум Хасан аге,
Сам у себи јунак помислио: 45
„Какво ј’ ово у дај’џе весеље,
Нит се чује зурне ни борије,
Нит се чују ситни даулбази,
Нит пуцају пушке џефердарке!"
Кад је био граду на капију, 50
На капији три царска џелата,
Голе сабље држе у рукама;
Први вели: ја чудна јунака!
Други вели: штета погубити!
Трећи џелат, да од бога нађе, 55
Махну сабљом, одсјече му главу!
Мртва глава, језик проговара:
„Тешко оном свакоме јунаку,
У кога је мајка удовица,
Која воли брату, него сину!" 60
