Prije zore i bjela dana
Prije zore i bijela dana
Konja jaše zalum Hasan aga
Ispred dvora seke Malkadune.
Gledala ga seka Malkaduna,
Pa govori bratu Hasan agi: 5
„Ah, moj brate, zalum Hasan aga,
Što si meni tako podranio,
Što si svoga konja oznojio?"
Progovara zalum Hasan aga:
„Prođi me se, moja mila seko, 10
Ja pogubih careva sestrića,
Pa mi išću glavu za njegovu.
Imaš, seko, tri zlatne jabuke,
Podaj jednu, otkupi mi glavu!"
Kad to čula seka Malkaduna, 15
Ona ode na gornje čardake
I otvori od čardaka vrata:
U odaji do tri sina mlada,
Jedan klanja, drugi Kuran uči,
Treći piše zlatne hamajlije. 20
Kad to viđe seka Malkaduna,
Najmlađem je Osmi govorila:
„Moj Osmane, moje d’jete drago,
Ženi ti se dajo Hasan aga,
Pa on tebe zove u svatove, 25
Opremi se, pa ti iđi, sine!"
Kad je Osmo r'ječi razumio,
Malkaduni majci govorio:
„Čuješ li me, moja mila majko,
Plaho me je zaboljela glava, 30
Ja ne mogu daji u svatove."
Opet veli sela Malkaduna:
„Moj Osmane, moje d’jete drago,
Sveži glavu srmali čevretom,
A po srcu mukademom pasom, 35
Pa ti idi daji u svatove."
Kad je Osmo majku saslušao,
Viđe junak da mu druge nema:
Sveza glavu srmali čevretom,
A po srcu mukademom pasom, 40
I opremi konja od mejdana,
Pa on ode daji u svatove.
Kad je bio preko polja ravna,
Blizu dvora zalum Hasan age,
Sam u sebi junak pomislio: 45
„Kakvo j’ ovo u daj’dže veselje,
Nit se čuje zurne ni borije,
Nit se čuju sitni daulbazi,
Nit pucaju puške džeferdarke!"
Kad je bio gradu na kapiju, 50
Na kapiji tri carska dželata,
Gole sablje drže u rukama;
Prvi veli: ja čudna junaka!
Drugi veli: šteta pogubiti!
Treći dželat, da od boga nađe, 55
Mahnu sabljom, odsječe mu glavu!
Mrtva glava, jezik progovara:
„Teško onom svakome junaku,
U koga je majka udovica,
Koja voli bratu, nego sinu!" 60
