Прелазно поколење
| Прелазно поколење Писац: Милан Ракић |
Господ је тако хтео да ме створи
У земљи где се монотоно живи;
Промичу дани ни бољи ни гори,
И, сиви, клизе у недоглед сиви.
А сâм сам себи другу душу дао,
И с њоме чежње и потребе нове,
И док ме овде гњечи удес зао,
У пределе ме друге душа зове.
И, шеталица, ја се вечно крећем
Измећу света чезнућа и ствари:
Један ме гони као крвник стари,
А други кришом посипа ме цвећем.
А судбина ће зато да ме смрви,
И осветничко време да ме згази,
Јер сам ван њега, узавреле крви,
И не корачам по утртој стази.
Јер бог је тако хтео да нас створи
У доба кад се монотоно живи,
Кад дани нису ни бољи ни гори
А људи млаки, једноставни, сиви ...
|