Prelazno pokolenje

Prelazno pokolenje Pisac: Milan Rakić

Gospod je tako hteo da me stvori
U zemlji gde se monotono živi;
Promiču dani ni bolji ni gori,
I, sivi, klize u nedogled sivi.

A sâm sam sebi drugu dušu dao,
I s njome čežnje i potrebe nove,
I dok me ovde gnječi udes zao,
U predele me druge duša zove.

I, šetalica, ja se večno krećem
Izmeću sveta čeznuća i stvari:
Jedan me goni kao krvnik stari,
A drugi krišom posipa me cvećem.

A sudbina će zato da me smrvi,
I osvetničko vreme da me zgazi,
Jer sam van njega, uzavrele krvi,
I ne koračam po utrtoj stazi.

Jer bog je tako hteo da nas stvori
U doba kad se monotono živi,
Kad dani nisu ni bolji ni gori
A ljudi mlaki, jednostavni, sivi ...

Ovaj tekst je u javnom vlasništvu u Srbiji, Sjedinjenim državama i svim ostalim zemljama sa periodom zaštite autorskih prava od života autora plus 70 godina jer je njegov autor, Milan Rakić, umro 1938, pre 86 godina.