Прва берза

Извор: Викизворник
Прва берза
Писац: Бранислав Нушић




Београдска берза је доста млада установа, па вероватно многи мисле да је она и нова. Млађим људима нарочито и не пада на памет да су и наши оцеви и дедови имали своју берзу. Разуме се, она је била примитивна, онаква каква је могла бити тада, али је тек за своје време била то исто што је и данашња берза за нас.

А од тога доба, кад је стара београдска чаршија имала своју берзу прошло је више но осам деценија.

Рекох већ да је Београдско читалиште било усред најживље чаршије, а у Читалиште су долазиле све новине из којих је чаршија разабирала о курсу новца. Јер, ваља знати да је због разноликих монета које су тада биле у течају, тадањем трговцу тешко било снаћи се, ако не би сваки час разбирао о курсу. Стога су, дакле, трговци из чаршије сваки час трчкали у Читалиште, или слали своје млађе да виде курс овог или оног новца. То је морало досађивати старим пензионерима и "учевњацима" који су хтели у миру да читају новине. На њихов протест ваљда, негде крајем 1851. год . управа Читалишта пронађе модус како ће угодити пензионерима и „учевњацима“ а не ускратити услугу трговцима. Управа купи једну црну таблу, обеси је у ходнику Читалишта и секретар на њој почне свакога дана исписивати кредом курс из новина. Управа је, као што сама вели, то учинила "да трговци овдашњи не морају у собе улазити, одмах како споља дођу стање речених курсева увиде и брзо се опет у своје дућане и писарнице вратити могу".

Управа Читалишта увиђајући да је установом ове табле за курсеве јако обвезала и придобила трговачки свет, почне и даље размишљати какву би олакшицу још могла трговцима учинити. У тој бризи, на седници својој од 11. септембра 1852. године, управа Читалишта донела је једно важно решење. И већ сутрадан управа се обраћа једним актом попечитељству просвештенија у коме вели: "Управитељство Читалишта београдског желећи и даље овдашњем сталежу трговачком олакшице по струци трговања прибавити а тим самим Читалишту већу важност у отечеству нашем придобити, па тако и приходе његове - Читалишта - умножити, решило је у јучерањем свом заседању да се изван соба у којима је Читалиште смештено, а испод табле на којој се свакидашњи новчани и менични курсеви бележе, намести један астал и на овом један тефтер који сваки, који еспап какав продати или купити жели, да упише сам пред момком за то одређеним или преко истог момка: каквог еспапа, колико и на ком месту на продају или за куповање има".

Попечитељство просвештенија, пo саслушању попечитељства финансија, одобрава ову молбу Читалишта решењем својим од 9. септембра 1852. год. П №1170.

Чим се то одобрење добило, намештен је у ходнику под црном таблом сто и на њему тефтер и то је објављено огласом преко „Српских новина“. Свако ко је хтео што да купи или прода преко тефтера, плаћао је пола цванцика у корист Читалишта, које је из те суме плаћало и момка који је стално овај тефтер чувао.

- Ето, дакле, кад је, где и какав зачетак данашњој вашој берзи која је постала много и много доцније од доба у коме је ова прва изумрла.


Извори[уреди]

  • Бранислав Нушић, Из полупрошлости,1935.,Београд.