Правила нормативно-правне технике за израду закона и других прописа Републике Српске (2006)

Извор: Викизворник
Овај пропис је престао да важи!



На основу члана 38. став 1. Закона о министарствима („Службени гласник Републике Српске“, бр. 70/02, 33/04 и 117/05) и члана 108. Закона о административној служби у управи Републике Српске („Службени гласник Републике Српске“, бр. 16/02, 62/02, 38/03 и 42/04), а у вези са чланом 2. тачка 11. Закона о Влади Републике Српске („Службени гласник Републике Српске“, бр. 3/97 и 3/98), директор Републичког секретаријата за законодавство, уз сагласност Владе Републике Српске, доноси


ПРАВИЛА НОРМАТИВНО-ПРАВНЕ ТЕХНИКЕ ЗА ИЗРАДУ ЗАКОНА

И ДРУГИХ ПРОПИСА РЕПУБЛИКЕ СРПСКЕ

I - ОСНОВНЕ ОДРEДБE[уреди]

Члан 1.

(1) Правилима нормативно-правне технике за израду закона и других прописа Републике Српске (у даљем тексту: Правила), уређују се правно-методолошка начела и јединствена техника која се примјењује код израде закона и других прописа Републике Српске, структура и систе-матика закона и других прописа, израда измјена и допуна, пречишћеног текста и исправке прописа, ступање на снагу прописа и садржај образложења, језик, стил и начин писања, као и планирање израде прописа и организација послова нормативне дјелатности.

(2) Правила из става 1. овог члана дужни су примјењивати носиоци нормативних послова приликом припреме закона и других прописа Републике Српске (у даљем тексту: прописи), у министарствима и другим републичким органима управе.

(3) Ова правила могу се примјењивати у поступку израде прописа јединица локалне самоуправе.

Члан 2.

Под прописима, у смислу ових правила, подразумијевају се:

а) закон,
б) уредба,
в) пословник,
г) одлука,
д) правилник,
ђ) упутство,
е) наредба и
ж) други општи правни акти.

II - СТРУКТУРА 3AKOHA[уреди]

Члан 3.

(1) Основна класификациона јединица у закону је члан, а садржи једну или више мисли које се могу заокружити у једну логичну цјелину.

(2) Члан се означава ријечју: „Члан“, са одговарајућим арапским бројем, иза којег се ставља тачка.

(3) Члан који садржи више правних норми распоређује се на ставове.

Члан 4.

(1) Став почиње новим редом и означава се арапским бројем у обостраној загради, а завршава се тачком.

(2) Уколико члан садржи само један став, не врши се његово бројчано обиљежавање.

(3) Свака реченица која представља нову мисао, односно која садржи нову правну норму, треба да буде нови став.

(4) Ставови се могу дијелити на тачке, које се означавају малим словима азбучним редом, са једностраном заградом.

(5) Тачке се могу дијелити на подтачке, које се означавају арапским бројем са једностраном заградом.

(6) Свака тачка и подтачка почињу новим редом, а завршавају се запетом.

Члан 5.

(1) Зависно од обима и садржаја закона, чланови се групишу у дијелове, главе и одјељке.

(2) Дио као законска цјелина мора да садржи најмање двије главе, а глава најмање два одјељка. Одјељак мора да садржи најмање два члана.

(3) Закон који садржи до 20 чланова обликује се без груписања.

Члан 6.

Дијелови, као највеће цјелине закона, означавају се великим словима, а користе се у законима са обимнијом материјом или за истицање посебних тематских области.

Члан 7.

(1) Глава се означава римским бројем, а у наставку у истом реду наслов главе исписује се великим словима.

(2) Велика слова којима се исписује наслов главе не могу бити већа од великих слова којима се означавају дијелови закона.

Члан 8.

(1) Одјељци у закону означавају се тако што се изнад текста одјељка ставља наслов малим словима, а испред наслова ставља се одговарајући арапски број са тачком.

(2) Уколико одјељак садржи пододјељак, он се означава тако да се иза броја одјељка означава број пододјељка.

III - СИСТEМАТИКА ЗАКОНА[уреди]

Члан 9.

У зависности од врсте материје која је предмет уређивања и њеног обима, у закону се врши разврставање одредаба по њиховој сродности у одговарајуће цјелине:

а) назив закона,
б) основне одредбе,
в) садржинске одредбе,
г) казнене одредбе,
д) прелазне одредбе,
ђ) завршне одредбе и
е) прилоге као саставне дијелове.

1. Назив закона[уреди]

Члан 10.

(1) Назив закона садржи основне податке о предмету регулисања.

(2) Назив закона треба да буде кратак и да сажето изрази предмет регулисања.

(3) Уколико је то потребно, односно уколико је назив Република Српска битна одредница самог закона, назив закона може да садржи и ријечи: „Република Српска“.

(4) Ако закон регулише двије или више различитих материја, назив треба да изрази садржај оне материје која је за закон најзначајнија.

(5) Назив се исписује без скраћеница и без знакова интерпункције.

2. Основне одредбе[уреди]

Члан 11.

(1) Основне одредбе садрже: предмет, циљ, начела и област односа који се регулишу законом, као и објашњење појединих појмова који се у закону користе.

(2) Овај дио не морају да садрже закони мањег обима и једноставнијег садржаја, код којих није потребно спроводити поступак класификације материје.

3. Садржинске одредбе[уреди]

Члан 12.

(1) Садржинске одредбе регулишу друштвене односе који су предмет законског уређивања и утицаја закона на субјекте, односно права и обавезе субјеката који произилазе из закона, те овлашћења за доношење подзаконских прописа и одредбе о примјени.

(2) При утврђивању садржаја и обима закона треба настојати да се једним законом обухвате сва питања и односи из једне области, односно да се одређена материја цијеловито и систематично регулише.

(3) Садржинске одредбе имају за предмет свог регулисања питања материјално-правне, процесне и организационе природе, с тим да се одредбе материјално-правне природе систематизују прије одредаба процесне природе.

Члан 13.

(1) Овлашћења су дио закона која се налазе иза права и обавеза, а упућују на подзаконске прописе које су обавезни да донесу надлежни органи у циљу спровођења закона.

(2) Овлашћењима за доношење подзаконских прописа одређује се орган надлежан за доношење подзаконског прописа, предмет подзаконског прописа и рок у којем ће се подзаконски пропис донијети.

(3) Када закон садржи већи број овлашћења за доношење подзаконских прописа, одредбе којима се дају таква овлашћења могу се груписати у посебне одјељке.

Члан 14.

(1) Одредбе о примјени су дио закона који се налази иза овлашћења, а упућују на органе и поступке потребне за примјену закона.

(2) Уколико се овим одредбама оснивају нови правни субјекти, оне садрже одредбе којима се уређују правни статус, дјелатност, начин руковођења, права и обавезе нових субјеката.

(3) Одредбе о примјени којима се прописују поступци обавезно садрже случајеве у којима се искључује примјена правила општег управног поступка.

4. Казнене одредбе[уреди]

Члан 15.

(1) Казнене одредбе су дио закона којима се прописују санкције за случај кршења одређене одредбе закона.

(2) Ове одредбе имају закони који садрже наређујуће и забрањујуће норме.

Члан 16.

Приликом прописивања казнених одредаба води се рачуна:

а) да се прецизно утврди противправна радња и субјекат одговорности,
б) да се врста и висина појединих санкција прописује у складу са општим прописима о казненим санкцијама,
в) да се не прописују казне које су прописане другим законом за исто противправно понашање.

5. Прелазне одредбе[уреди]

Члан 17.

Прелазним одредбама регулише се однос између закона који престаје да важи и новог закона у погледу њиховог дејства на односе који су настали за вријеме важења ранијег закона, а нису окончани.

Члан 18.

Када се новим законом другачије уређују материјално-правни односи и поступак за остваривање појединих права, у прелазним одредбама се прописује да ће се поступак у стварима у којима је започет према одредбама ранијег закона заврши по одредбама тог закона.

Члан 19.

(1) Када се законом оснива нови субјекат у одређеној области, прелазним одредбама се утврђују рокови за преузимање права и обавеза од стране новог субјекта који је носилац тих права и обавеза, као и престанак рада оног субјекта који је био носилац права и обавеза по закону који престаје да важи.

(2) Када је неопходно да постојећи субјекти ускладе свој рад са новим законом, у прелазним одредбама ће се одредити рок за то усклађивање.

Члан 20.

(1) Прелазним одредбама се утврђују и рокови за доношење нових аката, с тим да се може прописати да се продужава важност подзаконског прописа који је донијет на основу ранијег закона, ако је новим законом садржај подзаконског акта остао исти и исти орган овлашћен за његово доношење.

(2) Прелазне одредбе могу се објединити са завршним одредбама у посебно поглавље.

6. Завршне одредбе[уреди]

Члан 21.

Завршним одредбама одређује се датум ступања на снагу закона и престанак важења ранијег закона или једног његовог дијела, као и подзаконских аката који су донесени по ранијем закону.

Члан 22.

Завршним одредбама закона изричито се наводе прописи, односно њихове одредбе које престају да важе ступањем на снагу новог закона, при чему се нарочито води рачуна о сљедећем:

а) ако се престанак важења односи на више правних прописа, њихово навођење се врши према рангу, тако да се акти више правне снаге стављају испред прописа ниже правне снаге,
б) ако су у питању акти исте правне снаге, навођење се врши према времену њиховог доношења.

Члан 23.

(1) Прије ступања на снагу закон се обавезно објављује у „Службеном гласнику Републике Српске“.

(2) Закон ступа на снагу након протека одређеног рока од дана објављивања.

(3) Као датум ступања на снагу закона одређује се рок од осам дана од дана објављивања у „Службеном гласнику“.

(4) Изузетно од одредбе става 1. овог члана, као датум ступања на снагу закона може се одредити и краћи рок од осам дана ако то захтијевају посебно оправдани разлози, али не раније од једног дана од дана објављивања.

Члан 24.

(1) Приликом одређивања датума ступања на снагу закона, примјењује се правило да „ступање на снагу“ и „примјена“ закона имају исто значење.

(2) Изузетно, може се одложити примјена појединих одредаба или цијелог закона за поједине сложеније законе, тако да надлежни органи могу да обаве све техничке и организационе припреме, укључујући и припрему подзаконских аката за примјену закона.

Члан 25.

(1) Закон може да садржи прилоге који се означавају великим словима и арапским бројевима.

(2) У прилогу закона објављују се садржаји који не могу да се изразе на нормативан начин, а састоје се од програма, табела, спискова, тарифа и других прилога.

(3) Прилози су саставни дио закона уз који се доносе, с тим да се у тексту закона наведе садржај прилога у погледу материје коју обрађује.

7. Повратно дејство закона[уреди]

Члан 26.

(1) Закони и други прописи не могу имати повратно дејство.

(2) Законом се у изузетним случајевима, у складу са Уставом, може утврдити повратно дејство појединих одредаба закона, ако то захтијева општи интерес.

(3) Разлози о постојању општег интереса за одређивање повратног дејства појединих одредаба закона морају се унијети у образложење нацрта, односно приједлога закона.

(4) Уз нацрт, односно приједлог закона треба поднијети и одговарајућу документацију из које се несумњиво може закључити постојање општег интереса за одређивање повратног дејства закона (анализе и извјештаји).

Члан 27.

(1) Када се законом предвиђа повратно дејство појединих његових одредаба, тада се одређује и колико времена те одредбе могу дјеловати уназад.

(2) Границу повратног дејства треба одредити тако да се не дира у оне правне ситуације које су настале и окончане за вријеме важења ранијег закона, односно права утврђена правоснажним појединачним актима и окончаним правним пословима.

Члан 28.

Датирање је посебна временска клаузула која се налази испод текста закона и показује дан када је закон настао. Као дан настанка закона сматра се онај дан када је приједлог закона потписан од стране предлагача.

IV - СТРУКТУРА ПОДЗАКОНСКИХ ПРОПИСА[уреди]

Члан 29.

(1) Влада доноси уредбе и одлуке за извршавање закона на основу уставног овлашћења и када је законом изричито овлашћена за доношење подзаконског прописа.

(2) Уредбом се ближе уређују односи од значаја за извршавање закона и друга питања, а одлуком се прописују мјере и поступање Владе, даје сагласност на општи акт и уређују друга питања од значаја за обављање послова Владе.

(3) Прописима из ст. 1. и 2. овог члана не могу се регулисати питања која се морају регулисати законом.

(4) Предмет уредбе не може бити материја која чини садржај другог подзаконског акта.

(5) Подзаконским прописима Владе (уредба и одлука) могу се давати овлашћења органима државне управе да, у циљу извршавања тих прописа, доносе своје подзаконске акте.

Члан 30.

(1) Републички органи управе, односно овлашћена лица републичких органа управе доносе правилнике, наредбе, упутства, инструкције и рјешења на основу изричитог законског овлашћења или овлашћења садржаног у другом пропису Владе.

(2) Подзаконским прописом републичких органа управе не могу се давати овлашћења за доношење другог подзаконског прописа.

Члан 31.

(1) Уредба, правилник и упутство садрже:

а) уводни дио,
б) назив,
в) садржај, односно текст прописа,
г) потпис овлашћеног лица и
д) број и датум прописа.

(2) Подзаконски акти из става 1. овог члана могу да садрже и прилоге, као саставне дијелове, када облик и садржај прилога због специфичности или обима не могу да се изразе на нормативан начин. У одредби акта којом се утврђује садржај треба навести да тај акт садржи и одређене прилоге који су његов саставни дио. Уколико је број прилога већи, наводи се тачан број прилога који се означавају одговарајућим арапским редним бројем и великим словима.

Члан 32.

(1) Уводни дио уредбе, правилника и упутства треба да садржи правни основ за доношење и назив органа који доноси пропис, односно овлашћено лице у органу.

(2) Када је правни основ за доношење подзаконског прописа из става 1. овог члана садржан у закону или другом пропису, у уводном дијелу се наводи број „Службеног гласника Републике Српске“, односно другог службеног гласила у коме је пропис објављен, укључујући све измјене и допуне, па и одлуке Уставног суда којима је измијењен текст утврђивањем незаконитости одређених одредаба подзаконског акта.

Члан 33.

(1) Основна класификациона јединица уредбе и правилника јесте члан, који се означава арапским бројем, а у одлуци тачка, која се означава римским бројем на средини текста.

(2) Основна класификациона јединица у наредби и упутству је тачка, која се означава арапским бројем испред текста.

(3) Подзаконски акти у којима је основна класификациона јединица тачка могу имати подтачке и алинеје, у зависности од потребе.

Члан 34.

(1) Означавање појединих дијелова и систематике текста подзаконских прописа врши се на начин који је овим правилима прописан за закон.

(2) Подзаконским актима, изузев уредбе и одлуке Владе, не могу се прописивати прекршајне санкције због повреде јавног поретка.

V - НАЧИН ПИСАЊА ИЗМЈЕНА И ДОПУНА ПРОПИСА[уреди]

Члан 35.

(1) Измјене и допуне прописа врше се у случајевима када прописи не одговарају промјенама у правном систему или промјенама у политици у одређеној области, или их треба прилагодити стварним потребама.

(2) Ако се више од половине чланова основног прописа мијења, односно допуњује, приступа се доношењу новог прописа.

Члан 36.

(1) Измјене и допуне прописа могу се вршити само прописом истог назива и важности и у поступку прописаном за његово доношење.

(2) Измјенама и допунама једног прописа, не могу се вршити промјене у пропису који уређује другу област.

Члан 37.

(1) Назив измјена и допуна у пропису треба да одговара његовом садржају.

(2) Ако се врши само једна измјена или допуна, пропис се назива: „о измјени“ или: „допуни“.

(3) Ако се врше двије или више измјена и двије или више допуна, пропис се назива: „о измјенама и допунама“.

Члан 38.

(1) Уводна одредба прописа о измјенама и допунама садржи назив прописа који се мијења и допуњује, број службеног гласила у коме је објављен, као и бројеве свих службених гласила у којима су објављене измјене и допуне тог прописа и прву одредбу у којој се врши измјена и допуна.

(2) У свакој даљој одредби наводи се која се одредба мијења или допуњава и у чему се та измјена или допуна састоји.

Члан 39.

(1) Када се измјенама и допунама прописа послије одређеног члана основног текста додаје један или више нових чланова, то се констатује у уводној реченици, а послије цитира текст нових чланова, с тим да се над сваким од њих напише ријеч: „члан“, са одговарајућим бројем.

(2) Знаци навода стављају се испред ознаке првог од чланова који се додају и послије текста посљедњег члана.

(3) Нов, односно нови чланови, добијају број члана послије којег се додају, са одговарајућом словном ознаком (а, б, в).

Члан 40.

У прописима чији је основни класификациони знак тачка измјене и допуне врше се тако што се прије сваке тачке напише одговарајући број.

Члан 41.

(1) Када се у члану основног прописа мијења постојећи став, то се изражава ријечима: „став ... мијења се и гласи“, а када се додаје један или више ставова, врши се пренумерација постојећих ставова, тако што се назначава да: „досадашњи ст....постају ст...“.

(2) Ако се у текст прописа додаје нови став, који у члану раније није постојао, то се изражава ријечима: „додаје се нови став ...“.

Члан 42.

Ако се у текст прописа додаје само један члан или став, ријеч: „члан“, односно „став“ не скраћује се. Међутим, ако је ријеч о више чланова или ставова, онда се пише скраћено: „чл.“, односно: „ст.“.

Члан 43.

(1) Када се допуњава постојећи члан прописа тако што се додају нове ријечи, користи се израз послије ријечи: „ ... “, додају се ријечи: „ .............. “. Исто правило се примјењује када се додаје нови став.

(2) Ако се у тексту прописа мијењају одређене ријечи, користи се израз: ријечи: „ .............. “, замјењују се ријечима:

(3) Када се у пропису мијењају бројеви, тада треба писати број: „- “, замјењује се бројем: „- “, с тим што ће, у зависности од контекста у ком је употријебљен, број некад означавати износ средстава, годину итд. Исто правило важи и за проценте.

Члан 44.

Једном одредбом прописа о измјенама и допунама обухвата се, по правилу, једна одредба основног прописа. Међутим, ако се у више одредаба основног прописа замјењују исте ријечи другим ријечима, ове измјене се могу обухватити једном одредбом.

Члан 45.

(1) Ако се измјенама прописа брише одредба или дио одредбе, тада се користи израз: „брише се“.

(2) Истом формулацијом бришу се и друге врсте одредаба (реченице, тачке и слично), с тим што се умјесто израза: „ријечи“, користи термин за садржај који се брише.

VI - ИЗРАДА ПРEЧИШЋEНОГ ТЕКСТА И ИСПРАВКЕ ПРОПИСА[уреди]

Члан 46.

Изради пречишћеног текста прописа приступа се када измјене и допуне обухватају више од 10% основног текста прописа или када је основни текст мијењан или допуњаван најмање три пута, при чему је отежано праћење текста и садржаја закона.

Члан 47.

(1) Пречишћени текст закона припрема се према Пословнику Народне скупштине Републике Српске.

(2) Пречишћени текст прописа које доноси Влада Републике Српске припрема Стручна служба Владе.

(3) Пречишћени текст подзаконских прописа које доносе републички органи управе припремају стручне службе доносиоца.

Члан 48.

Овлашћење за израду пречишћеног текста прописа органима из члана 48. ових правила мора бити изричито изражено у пропису о измјенама и допунама, којим се одређује и рок у којем су овлашћени органи дужни припремити пречишћени текст прописа.

Члан 49.

Пречишћени текст прописа садржи основни текст у који су уграђене све измјене и допуне које су усвојене и објављене.

Члан 50.

(1) Пречишћени текст садржи преамбулу, која садржи правни основ (овлашћење за израду, члан, назив прописа и број „Службеног гласника“ у којем је објављен), назив органа овлашћеног за израду пречишћеног текста и датум када је утврђен пречишћени текст.

(2) У преамбули се наводе сви прописи који се уводе у пречишћени текст, наслов прописа, као и број службеног гласила у којем су објављени.

(3) Иза наслова прописа, у истом реду, али у загради, исписује се наслов: „Пречишћени текст“.

Члан 51.

(1) У пречишћени текст прописа не смије се уносити ништа што није било предмет измјена и допуна.

(2) Пречишћени текст објављује се у „Службеном гласнику“.

Члан 52.

(1) Исправка прописа који је усвојен и објављен у „Службеном гласнику“ врши се у случају када се утврди да објављени текст прописа не одговара изворном тексту прописа.

(2) Изворни текст прописа је текст који је усвојен и потписан од надлежног органа и чији се примјерак чува у стручној служби доносиоца прописа.

Члан 53.

(1) Разлике између изворног и објављеног текста прописа могу настати:

а) приликом преписа изворног текста ради доставе на објављивање;
б) приликом објављивања прописа и
в) приликом стручне и коначне језичке обраде текста.

(2) Исправку прописа врше стручне службе доносиоца прописа.

Члан 54.

(1) Исправка прописа објављује се у „Службеном гласнику Републике Српске“.

(2) Исправка прописа врши се писменим актом који садржи увод, којим се означава:

а) служба овлашћена за вршење исправке,
б) правни основ, пропис из којег проистиче овлашћење,
в) назив прописа који се исправља (нпр. исправка закона);
г) текст исправке и
д) потпис овлашћеног лица.

VII - СТРУКТУРА И САДРЖАЈ ОБРАЗЛОЖЕЊА[уреди]

Члан 55.

(1) Образложење прописа је саставни дио прописа и обавезно садржи:

а) уставни и законски основ за доношење прописа,
б) разлоге за доношење прописа и објашњење одабране политике,
в) усклађеност прописа са европским законодавством,
г) механизме и начин осигурања спровођења прописа,
д) образложење понуђених рјешења с посебним освртом на циљ који се жели постићи понуђеним рјешењем,
ђ) образложење финансијских средстава и извора потребних за спровођење прописа, као и финансијске ефекте које ће произвести његова примјена и
е) ревизију постојећих прописа.

(2) Уколико обрађивач закона у образложењу није на јасан и потпун начин оправдао разлоге и циљеве доношења закона, предлагач може захтијевати допуну образложења.

Члан 56.

(1) Уставни и законски основ за доношење прописа садржи уставна и законска овлашћења за уређивање поједине области и доношење прописа.

(2) У образложењу закона као правни основ наводи се одредба Устава Републике Српске којом је дато овлашћење Републици да одређену област уређује законом.

(3) У образложењу подзаконских аката, као правни основ наводи се одредба закона или другог прописа више правне снаге, којим је дато овлашћење овлашћеним лицима у републичком органу управе да одређена питања уреди подзаконским прописом.

Члан 57.

(1) Разлози за доношење прописа и објашњење одабране политике морају бити засновани на јасним доказима да је одређену материју требало регулисати наведеним прописом.

(2) Разлози за доношење прописа обавезно садрже:

а) анализу садашњег стања и
б) вриједности којим се обрађивач руководио и тренутну политику дате институције у вези с наведеним вриједностима.

Члан 58.

(1) Када се, с циљем усклађивања законодавства Републике Српске са законодавством Европске уније, врши измјена и допуна постојећих прописа или се доноси нови пропис, републички органи управе који припремају нацрт или приједлог прописа, настоје обезбиједити и преглед усклађености прописа са правним насљеђем Европске уније (acquis commimautaire).

(2) Републички органи управе, као обрађивачи закона, преузимају обавезу из става 1. овог члана постепено и сукцесивно, до тренутка када Република Српска, у поступку извршавања уговора са ЕУ, отпочне с обавезним усклађивањем домаћег законодавства, када преглед усаглашености прописа с правним насљеђем ЕУ (acquis commimautaire), постаје обавезујући за све републичке органе управе.

Члан 59.

Механизми за спровођење и начин обезбјеђивања поштивања прописа односе се на утврђивање мјера за спровођење закона и других прописа и општих аката и органа који су надлежни за спровођење, као и рокове за спровођење.

Члан 60.

У образложењу понуђених рјешења треба да се детаљно објасни начин на који ће се понуђеним рјешењима постићи циљ, а посебно да се укаже на права и обавезе које настају за физичка и правна лица.

Члан 61.

(1) Образложење финансијских средстава садржи процјену потребних средстава, изворе и методе обезбјеђења тих средстава за спровођење прописа.

(2) Предлагач обавезно износи процјену очекиваних трошкова и добити од доношења и примјене прописа.

(3) Процјена може да садржи и:

а) све економске трошкове које сносе предузећа, грађани и други органи који су надлежни за спровођење прописа,
б) административне и фискалне трошкове доношења и примјене прописа.

Члан 62.

(1) Да би се избјегле ситуације у којима прописи постају застарјели, непримјењиви или лоше израђени, републички органи управе ће успоставити системске и периодичне ревизије постојећих прописа.

(2) У образложењу прописа обрађивач наводи временски распоред ревизије донесеног прописа, на начин наведен у ставу 1. овог члана, као и обавезу извјештавања и одговорности.

(3) Уколико се укаже потреба за поновним преиспитивањем прописа и прије временског распореда из става 2. овог члана, због промијењених околности и услова након доношења прописа, предузимају се све потребне мјере за мијењање или укидање постојећих прописа.

VIII - ЈЕЗИК, СТИЛ И НАЧИН ПИСАЊА ПРОПИСА[уреди]

Члан 63.

Приликом израде текста закона и другог прописа треба се придржавати сљедећих правила:

а) одредбе прописа се пишу у нормативном облику, што значи прецизним, јасним и сажетим стилом, без сувишних ријечи и на начин који искључује сваку двосмисленост,
б) у тексту закона и другог прописа употребљавају се ријечи у њиховом уобичајеном значењу, како би пропис био што разумљивији и приступачнији сваком грађанину,
в) стране ријечи се могу користити у пропису само ако у нашем језику не постоје одговарајуће ријечи,
г) у пропису се могу користити стручни изрази из гране дјелатности на коју се пропис односи,
д) у прописима треба користити јединствену терминологију, односно термине са већ утврђеним правним значењем,
ђ) ако је потребно да се измијени устаљени смисао неког термина, односно израза, у основним одредбама прописа треба објаснити какав смисао такав израз има у пропису,
е) када се у пропис уводи нови појам, он мора бити у основним одредбама јасно дефинисан, како по садржају, тако и по обиму,
ж) приликом формулисања одредаба треба се придржавати свих правописних и граматичких правила,
з) да би се избјегло понављање појединих одредаба, у тексту прописа може се вршити упућивање на одговарајуће одредбе тог прописа, с тим да се не отежава разумљивост прописа,
и) не треба упућивати на одредбу која и сама упућује на другу одредбу прописа,
ј) у одредби којом се упућује на неки други пропис наводи се назив тог прописа и број „Службеног гласника Републике Српске“, односно другог службеног гласила у коме је пропис објављен, а ако се упућује на одређене одредбе тог прописа, наводе се и чланови у којима су те одредбе садржане. Уколико се упућује на пропис који је у међувремену измијењен или чији је пречишћени текст утврђен, наводе се и те чињенице,
к) када се законом утврђују одређена овлашћења републичким органима управе, не наводи се назив тих органа, већ се њихова надлежност одређује на уопштен начин, тако што ће се рећи: „орган државне управе надлежан за послове...“,
л) када се законом даје овлашћење Влади или републичком органу управе за доношење подзаконског прописа, не треба означавати врсту прописа, јер врсту акта опредјељује његов садржај (уредба, одлука, правилник), што значи да ће орган који је овлашћен за доношење одређеног подзаконског прописа одредити врсту прописа у зависности од његовог садржаја,
љ) бројеви у нормативним актима, пишу се до десет словима, а изнад десет бројкама,
м) скраћени називи прописа пишу се великим почетним словима (Закон, Уредба) ако се тај назив односи на одређени пропис. Међутим, уз замјенице, назив се увијек пише малим словима (овај закон), и
н) ако се једно лице, орган или назив правног прописа узастопно цитира унутар истог прописа, тада се након првог цитата (уносећи пун назив, а скраћени назив у загради) сваки сљедећи уписује као скраћени.

Члан 64.

Глаголи се у пропису употребљавају, по правилу, у садашњем времену и у активном облику.

Члан 65.

Ријечи се у пропису употребљавају, по правилу, у једнини и само у мушком или женском роду, без алтернативних одређивања.

Члан 66.

(1) Одредбе прописа морају имати исто значење на сва три службена језика у Републици Српској.

(2) У циљу обезбјеђивања језичке истовјетности прописа у процесу разматрања и одлучивања, надлежна служба Владе обезбиједиће лекторисање прописа и одговорна је за истовјетност текста прописа на свим службеним језицима.

IX - ОРГАНИЗАЦИЈА ПОСЛОВА ЗА НОРМАТИВНЕ ДЈЕЛАТНОСТИ[уреди]

Члан 67.

(1) Министарство и други републички орган управе који се појављује у улози обрађивача нормативних аката, у складу са правилником о унутрашњој организацији, у свом саставу ће образовати посебну организациону јединицу за нормативне послове.

(2) Зависно од обима послова у републичком органу управе, јединица из става 1. овог члана састављена је од три до пет државних службеника, дипл. правника, у чијем је опису послова израда нормативних аката.

(3) Изузетно, уколико због обима послова и организације рада није потребно формирати организациону јединицу, нормативне послове у републичком органу управе може обављати и по један државни службеник за сваки сектор.

Члан 68.

(1) Државни службеници организационе јединице надлежне за израду нормативних аката, поред завршеног правног факултета, треба да имају одговарајуће знање и искуство о питањима у вези с израдом нормативних аката.

(2) Уколико нису у довољној мјери обучени за рад на овим пословима, државним службеницима се треба омогућити додатна стручна обука и усавршавање.

X - ПЛАНИРАЊЕ ИЗРАДЕ ПРОПИСА[уреди]

Члан 69.

(1) Републички орган управе у годишњи план рада обавезно уноси и израду прописа, било да је ријеч о новом пропису или измјенама и допунама постојећег.

(2) План из става 1. овог члана садржи циљ прописа који се припрема са роком у којем се мора израдити.

Члан 70.

(1) Носилац израде прописа је организациона јединица надлежна за нормативне послове.

(2) Уколико је ријеч о сложеном пропису, тако да се стручност не може обезбиједити унутар републичког органа управе, старјешина органа ће обезбиједити тим стручњака, уз одобрење Владе, из других републичких органа који чине радну групу. Рад радне групе координира организациона јединица за нормативне послове из састава органа.

(3) Уколико се стручност не може обезбиједити у оквиру републичких органа управе, старјешина органа у израду прописа може укључити спољне стручњаке, експерте за поједине области. Рад експерата одвија се у сарадњи са организационом јединицом за нормативне послове.

Члан 71.

Закони и други прописи у републичком органу управе израђују се у облику преднацрта, нацрта и приједлога.

Члан 72.

У изради преднацрта закона и другог прописа организациона јединица надлежна за нормативне послове републичког органа управе може, по потреби, извршити консултације и са другим органима управе на које се односи материја прописа, удружењима грађана и заинтересованим привредним субјектима.

Члан 73.

Нацрт закона и другог прописа пролази поступак консултације у:

а) министарству надлежном за буџет, с циљем обезбје ђења потребних буџетских средстава за спровођење прописа у припреми,
б) министарству надлежном за давање потврде о усклађености прописа са законодавством Европске уније,
в) министарству надлежном за давање мишљења о усклађености прописа са кривичним законодавством,
г) републичком органу управе надлежном за давање мишљења о усклађености прописа са Уставом и правним системом Републике.

Члан 74.

(1) На основу извршених консултација из члана 73. ових правила, нацрт закона и другог прописа доставља се одборима Владе на разматрање.

(2) Нацрт закона и другог прописа доставља се са образложењем, чији је садржај прописан чланом 55. ових правила.

XI - ЗАВРШНЕ ОДРЕДБЕ[уреди]

Члан 75.

(1) Примјери измјена и допуна из чл. 35 - 45. ових правила приказани су у Прилогу број 1, који је саставни дио Правила.

(2) Примјери израде пречишћеног текста и исправке прописа из чл. 46 - 54, приказани су у Прилогу број 2, који је саставни дио Правила.

Члан 76.

(1) У року од три мјесеца од дана ступања на снагу ових правила надлежни републички органи ће, у складу са чланом 68. ових правила, образовати организациону јединицу за нормативне послове.

(2) Републички органи из члана 1. став 2. ових правила ће, по потреби, а најмање једном годишње, сагледати садржај ових правила и њихову прилагођеност пракси, те иницирати њихово ажурирање и стално допуњавање.

Члан 77.

Ова правила ступају на снагу осмог дана од дана објављивања у „Службеном гласнику Републике Српске“.


Број: 0/02-021-28/06
19. јануара 2006. године
Бања Лука


Директор,
Милена Симовић, с. р.

Извори[уреди]

  • „Службени гласник Републике Српске“, број 13/06