Права плата невјернику

0001 Још зорица не забијелила
0002 Ни даница лица промолила
0003 А од дана нема ни спомена,
0004 А урани лијепа ђевојка,
0005 Уранила на Херцеговину
0006 У широку пољу Гатачкоме
0007 На саману дану Спасовоме,
0008 Те бираше биље и цвијеће.
0009 Ал’ крвави цвијет налазила,
0010 Па овако млада бесједила:
0011 "Фала Богу да је великоме!
0012 "Што је ово крваво цвијеће?
0013 "Је л’ од какве звјерке из планине,
0014 "Али каква рањена јунака?"
0015 Бесједећи уз планину пође,
0016 Дође млада у Космач планину
0017 У коју су јеле танковите,
0018 А погледа при јели зеленој,
0019 И угледа голема јунака
0020 Ђе уз јелу плећи прислонио
0021 А уз рамо држи џевердана,
0022 За пасу му двије пушке мале,
0023 Двије пушке у срму сковане,
0024 А на плећи зелена долама,
0025 На доламу токе позлаћене,
0026 А уз рамо држи џевердана;
0027 Пали су му брци низ рамена
0028 Ка’ соколу крила низ кољена;
0029 Диван ли је, змија га ујела!
0030 Ка да га је породила вила.
0031 Кад ђевојка виђела хајдука
0032 Препаде се, чудит’ је се није,
0033 А побјеже стрмо низ планину.
0034 Ал’ је зове рањени хајдуче:
0035 "Поврати се, лијепа ђевојко!
0036 "Ја те кумим Богом великијем!"
0037 Ђевојка је рода госпоцкога,
0038 Па се врати к рањену јунаку,
0039 Али рањен говори хајдуче:
0040 "Богу тебе, лијепа влахињо!
0041 "Кажи право, тако била здраво
0042 "Од кога си рода ил’ племена?"
0043 Ал’ ђевојка њему бесједила:
0044 "Кад ме питаш, право ћу ти казат’:
0045 "Ја сам млада Херцеговка, чуј ме,
0046 "Вјера моја, преварит’ те нећу!
0047 "Из широка поља Гатачкога,
0048 "А од рода јесам Шалетића
0049 "Прао сестра Шалетића Вука
0050 "Из малога села Казанаца;
0051 "Имам на дом седам браће миле."
0052 А када је јунак разумио,
0053 Руке шири, у лице је љуби:
0054 "Благо мене, драга селе моја!
0055 "Ка’ си сестра Шалетића Вука
0056 "А мојега Богом побратима,
0057 "Ти ћеш мене млада избавити,
0058 "Но ми узми капу саврх главе,
0059 "Донеси ми мало воде ладне."
0060 Ђевојка му капу доватила
0061 Па отиде од дупље до дупље,
0062 Те находи мало воде ладне,
0063 Те напоји рањена јунака,
0064 А када га воде напојила
0065 Онда њојзи хајдук бесједио:
0066 "Анђелија, моја селе драга!
0067 "Хајде пођи у село Казанце
0068 "Твоме брату, моме побратиму:
0069 "Овако ми кажи побратиму:
0070 ""Поздрави те Радовићу Лука,
0071 ""Радовићу Лука од Бањанах,
0072 ""Да му пођеш у Космач планину,
0073 ""И поведеш коња дебелога
0074 ""Да га носиш у мјесто Бањане,
0075 ""Јере су га ране допануле,
0076 ""Клети су га, Турци обранили,
0077 ""Обје су му ноге саломили:"
0078 "Тако моме кажи побратиму,
0079 "А даћу му двије пушке мале,
0080 "Двије пушке хоџе Сунетлића
0081 "И џевердан бега Љубовића
0082 "И са плећах зелену доламу,
0083 "И с доламе токе Љубовића,
0084 "Којено сам с мртвијех скинуо,
0085 "Кад посјекох брата беговога,
0086 "И ујака хоџу Сунетлића;
0087 "И кад би ме догна у Бањане,
0088 "Даћу њему што гођ Вуче пита."
0089 Када млада оно разумјела,
0090 Па је тако бесједила била:
0091 "С Богом, Вуче, мој по Богу Брате!
0092 "Лијепо ћу тебе послушати."
0093 Па отиде стрмо низ планину,
0094 И скакаше, драги побратиме,
0095 Ка’ и срна од године данах,
0096 Димна ли је, убила је гуја!
0097 Доке дође на поље Гатачко,
0098 Па низ поље у село Казанце,
0099 Виђеше је седам браће миле,
0100 Па су браћа сестри говорили:
0101 "Ђе си била, змија те убила!
0102 "А ми смо се браћа препанули
0103 "Да је тебе чета уфатила."
0104 Тада она казиват’ почела
0105 Све како је Вуче говорио.
0106 Кад разумље Машовићу Вуче,
0107 Он је браћи био бесједио:
0108 "Ево срећа, моја браћо драга,
0109 "Да идемо у Космач планину
0110 "Уфатити Радовића Луку
0111 "А крвника бега Љубовића,
0112 "Који му је брата погубио,
0113 "Погубио брата и ујака,
0114 "Да ми Луку жива уфатимо,
0115 "И жива га бегу поведемо,
0116 "Бего ће не добро даровати:
0117 "Даће нама ситну бурунтију
0118 "Да харача цару не дајемо;
0119 "Но хајдете под Космач планину
0120 "И пове’те вранца дебелога,
0121 "Ту чекајте, док ја к вама дођем,
0122 "Е ја бегу пођох Љубовићу
0123 "Да му кажем за свога крмника,
0124 "Који му је брата погубио,
0125 "Погубио брата и ујака."
0126 Тада они коња поведоше,
0127 А Вук бегу Љубовићу пође.
0128 Када Вуко бегу долазио,
0129 Све му каже, што је и како је.
0130 И овако Вуче говорио:
0131 "Богу тебе, Љубовићу бего!
0132 "Што би мене дао муштулука
0133 "Кад бих тебе ја довео оден
0134 "Радовића Луку из Бањанах,
0135 "Који ти је брата изгубио,
0136 "Изгубио брата и ујака?"
0137 Тада бего Вуку говорио:
0138 "Пођи с Богом, Вуко Шалетићу!
0139 "Неће врана уфатит’ сокола,
0140 "Ни ти нећеш Радовића Луку;
0141 "А да би га ико уфатио,
0142 "Ја бих њега даром обдарио:
0143 "Дао бих му ситну бурунтију
0144 "Да харача цару он не даје,
0145 "Док је њега и од њега трага."
0146 Онда Вуко Љубовићу говори:
0147 "Вјера моја, беже Љубовићу!
0148 "Ја ћу твога уфатит’ крмника.
0149 "Ако бих те, бего, преварио,
0150 "Ти ми одмах посијеци главу."
0151 Тада му је бего говорио:
0152 "Пођи с Богом, Шалетићу Вуко!
0153 "Ти ако би ријеч испунио,
0154 "Ја ћу тебе даром обдарити
0155 "Што гођ будеш у мене питати."
0156 Онда Вуче пође Шалетићу
0157 Доке браћи он под Космач дође
0158 И окрену к Радовићу Луки.
0159 Слуша’, брате, вјере у ђевојке:
0160 Анђелија не стоји за луду,
0161 Но отиде к Радовићу Луки.
0162 Анђелија када Луки дође,
0163 Она њему божу помоћ зваше:
0164 "Божа помоћ, Радовића Лука!" -
0165 "Бог и с тобом, селе Анђелија!"
0166 Анђелија њему кажеваше:
0167 "Слуша’, Лука, мој по Богу брате!"
0168 Па му млада кажеват’ почела
0169 Што јој браћа о невјери раде,
0170 И како су пошли Љубовићу,
0171 Да ће њега за мито продати
0172 У невјерне руке га предати:
0173 "Него с Богом, Радовићу Лука!
0174 "И ради се зам’јенит’ јуначки,
0175 "Е ти ништа помоћи не могу."
0176 Тада млада на планину пође.
0177 У то дође Шалетићу Вуко
0178 Како га је сестра сјетовала,
0179 И видије рањена хајдука
0180 Ђе уз јелу плећи прислонио,
0181 А уз рамо држи џевердана,
0182 А за пас му двије пушке мале,
0183 А на плећи зелена долама,
0184 Врх доламе токе позлаћене,
0185 Сјаху му се токе проз бркове
0186 Ка и мјесец проз јелове гране.
0187 Диван ли је, јади га убили!
0188 Да му треба пара потражити.
0189 Кад га виђе Вуко Шалетићу,
0190 Он обрну свога џевердана
0191 Да убије Богом побратима.
0192 Пукла пушка из срамотних руках.
0193 Тако Луки Бог и срећа дала,
0194 Те у њега пушка не удари,
0195 Но се оби о јели зеленој.
0196 А кад виђе Радовићу Лука,
0197 И познаде свога побратима,
0198 Па је ’вако њему говорио:
0199 "А не тако, Вуко побратиме,
0200 "Немо мене прибит’ побратима,
0201 "Но ме води у мјесто Бањане,
0202 "А узимљи што је теби драго."
0203 Тад му Вуко божју вјеру даде
0204 Да ће њега водит’ у Бањане,
0205 Онда Лука положи оружје.
0206 Шалетићи њега уфатише,
0207 И вежу му руке наопако,
0208 Метнуше га на коња вранога
0209 Да га Вуко води Љубовићу,
0210 А одправи до шест браће миле,
0211 Отправи их на своје дворове,
0212 И даде им Лукино оружје,
0213 Јер се боји Шалетићу Вуко,
0214 Хоће бего познати оружје
0215 Које му је с брата понесено,
0216 Понесено с брата и ујака.
0217 Он доведе Луку к Љубовићу.
0218 Сједе бего Радовића Луку,
0219 Па га тако запитива бего:
0220 "Богу тебе, Радовићу Лука.
0221 "Кажи право, вјере ти хришћанске!
0222 "Ка’ си мога брата изгубио
0223 "Ђе си сврћа у Херцеговину?
0224 "Ко је моју кућу ископао?
0225 "Ко је мога брата теб’ издао?" -
0226 "Казаћу ти, бего Љубовићу!
0227 "Ја сам сврћа к Вуку побратиму,
0228 "Ранио ме за петнаест данах,
0229 "И кад смо ти брата погубили
0230 "Ми смо шићар тако дијелили:
0231 "Мене главе, а њему оружје."
0232 Када бего оно разумио,
0233 Он отправи своје вјерне слуге,
0234 Доведоше до шест Шалетића
0235 У бијелу двору Љубовића,
0236 И свијема главе посјекоше,
0237 Вука жива на колац вргоше;
0238 А бег Луку изл’јечио димно,
0239 И даде му свијетло оружје
0240 Које му је с брата уграбио,
0241 И справи га на своје дворове.
0242 Здраво дође, весела му мајка!