Поштопото посланик/20
ПРИЗОР III
Милан и пређашњи.
МИЛАН:
Извините, ако у невреме долазим, јер долазим по налогу мога отца.
ПОПОВИЋ:
Како стоје избори?
МИЛАН:
Баш због тога сам дошао, да вас по налогу мога отца известим, да избор за вас рђаво стоји.
ПОПОВИЋ:
Охо!
МИЛАН:
Да скоро имате само 30 гласова, дочим друга два кандида- та сваки већ близу 500 имају, а избору ће скорим бити крај.
ПОПОВИЋ:
То није истина,
ЈЕЦА:
Ни видило истине.
ЕВИЦА (за себе):
Боже боже?
МИЛАН:
Опростите драги г. Поповићу -
ПОПОВИЋ:
Ја нисам драги...
МИЛАН:
Извините, дакле г. Поповићу, избори тако стоје, као што сам реко.
ПОПОВИЋ:
Па онда? Шта је онда?
МИЛАН:
Отац вам је поручио, да одустанете од даљег бирања...
ПОПОВИЋ:
Да одустанем?
МИЛАН:
И да пређете са још осталим вашим гласовима на нашу страну, тако би нам припомогли победи.
ПОПОВИЋ:
Е да. И да не будем посланик, и још да помогнем вашој странци? Никада, разуметели, никада?
ЈЕЦА:
А зашто не пређе ваша странка на нашу страну?
МИЛАН:
Али драга госпо -
ЈЕЦА:
Ја нисам драга...
МИЛАН:
Извините, милостива, али наша је странка много већа, па је приличније -
ЈЕЦА:
То ви кажете, да је ваша странка много већа, већзнамо мито.
ПОПОВИЋ:
Тако, недамо се лако преварити.
МИЛАН:
Жао ми је, али —
ПОПОВИЋ:
Нетреба да Вам је жао.
ЈЕЦА:
Није нуждно да Вам је жао.
МИЛАН:
Шта ћу дакле однети за одговор?
ПОПОВИЋ:
То да ћу бити посланик, ма ви сви стали на главу.
[Прецртано: Јеца: Чујеш, драги мужу, посланик и још какав посланик!]
МИЛАН:
Клањам се господине (за себе) Збогом последња надо! (Оде).
ЕВИЦА (За себе):
Све је изгубљено!]
[Завршетак овог (трећег) призора налази се на посебној хартији — Трифковић га је накнадно уметнуо овде и то је означио — која се води под инв. бројем 393. То су два листа, од којих је једна страна само исписана.]
МИЛАН:
Зар код вас реч ваших најбољих пријатеља није у стању ништа израдити.
ПОПОВИЋ:
Најбољих пријатеља? Лепи пријатељи!
МИЛАН:
Ви се дакле сумњате?
ПОПОВИЋ:
Ха ха ха! Смешна ствар. Нашто да се сумњам о ономе што знам за цело. Млади човече, има ли то смисла, да пријатељ пр[отив] пријатеља гласа?
МИЛАН:
Има г. Поповић онда има смисла, кад смо пријатељи и народу нашем.
ПОПОВИЋ:
Шта? Мени тако шта рећи? Добро кад сте ви то рекли онда чујте и ви. Ви волете моју кћер -
МИЛАН:
Свом снагом душе моје.
ПОПОВИЋ:
Ви би је узели за жену?
МИЛАН:
То би ми моја највећа жеља била.
ПОПОВИЋ:
И моја би кћи пошла за вас.
ЕВИЦА:
Би слатки татице.
ПОПОВИЋ:
Па при свем томе, ви нећете добити моју кћер...
МИЛАН:
Г. Поповић.
ПОПОВИЋ:
Нећете добити моју кћер.
ЕВИЦА:
Слатки татице.
ПОПОВИЋ:
Нећете добити моју кћер.
МИЛАН:
Али зашто?
ПОПОВИЋ:
Зато... зато... што сам ја пријатељ моме народу.
ЈЕЦА:
Тако је г. Милане.
МИЛАН:
Како да разумем?
ПОПОВИЋ:
Како оћете, ја рекох. Па сад драги г. Милане, поручите вашем слатком отцу, да ја нећу одустати. Збогом.
ЈЕЦА:
Службеница г. Милане.
МИЛАН:
Клањам се. Збогом Евице.
ЕВИЦА:
Збогом г. Милане -