Poštopoto poslanik/20
PRIZOR III
Milan i pređašnji.
MILAN:
Izvinite, ako u nevreme dolazim, jer dolazim po nalogu moga otca.
POPOVIĆ:
Kako stoje izbori?
MILAN:
Baš zbog toga sam došao, da vas po nalogu moga otca izvestim, da izbor za vas rđavo stoji.
POPOVIĆ:
Oho!
MILAN:
Da skoro imate samo 30 glasova, dočim druga dva kandida- ta svaki već blizu 500 imaju, a izboru će skorim biti kraj.
POPOVIĆ:
To nije istina,
JECA:
Ni vidilo istine.
EVICA (za sebe):
Bože bože?
MILAN:
Oprostite dragi g. Popoviću -
POPOVIĆ:
Ja nisam dragi...
MILAN:
Izvinite, dakle g. Popoviću, izbori tako stoje, kao što sam reko.
POPOVIĆ:
Pa onda? Šta je onda?
MILAN:
Otac vam je poručio, da odustanete od daljeg biranja...
POPOVIĆ:
Da odustanem?
MILAN:
I da pređete sa još ostalim vašim glasovima na našu stranu, tako bi nam pripomogli pobedi.
POPOVIĆ:
E da. I da ne budem poslanik, i još da pomognem vašoj stranci? Nikada, razumeteli, nikada?
JECA:
A zašto ne pređe vaša stranka na našu stranu?
MILAN:
Ali draga gospo -
JECA:
Ja nisam draga...
MILAN:
Izvinite, milostiva, ali naša je stranka mnogo veća, pa je priličnije -
JECA:
To vi kažete, da je vaša stranka mnogo veća, većznamo mito.
POPOVIĆ:
Tako, nedamo se lako prevariti.
MILAN:
Žao mi je, ali —
POPOVIĆ:
Netreba da Vam je žao.
JECA:
Nije nuždno da Vam je žao.
MILAN:
Šta ću dakle odneti za odgovor?
POPOVIĆ:
To da ću biti poslanik, ma vi svi stali na glavu.
[Precrtano: Jeca: Čuješ, dragi mužu, poslanik i još kakav poslanik!]
MILAN:
Klanjam se gospodine (za sebe) Zbogom poslednja nado! (Ode).
EVICA (Za sebe):
Sve je izgubljeno!]
[Završetak ovog (trećeg) prizora nalazi se na posebnoj hartiji — Trifković ga je naknadno umetnuo ovde i to je označio — koja se vodi pod inv. brojem 393. To su dva lista, od kojih je jedna strana samo ispisana.]
MILAN:
Zar kod vas reč vaših najboljih prijatelja nije u stanju ništa izraditi.
POPOVIĆ:
Najboljih prijatelja? Lepi prijatelji!
MILAN:
Vi se dakle sumnjate?
POPOVIĆ:
Ha ha ha! Smešna stvar. Našto da se sumnjam o onome što znam za celo. Mladi čoveče, ima li to smisla, da prijatelj pr[otiv] prijatelja glasa?
MILAN:
Ima g. Popović onda ima smisla, kad smo prijatelji i narodu našem.
POPOVIĆ:
Šta? Meni tako šta reći? Dobro kad ste vi to rekli onda čujte i vi. Vi volete moju kćer -
MILAN:
Svom snagom duše moje.
POPOVIĆ:
Vi bi je uzeli za ženu?
MILAN:
To bi mi moja najveća želja bila.
POPOVIĆ:
I moja bi kći pošla za vas.
EVICA:
Bi slatki tatice.
POPOVIĆ:
Pa pri svem tome, vi nećete dobiti moju kćer...
MILAN:
G. Popović.
POPOVIĆ:
Nećete dobiti moju kćer.
EVICA:
Slatki tatice.
POPOVIĆ:
Nećete dobiti moju kćer.
MILAN:
Ali zašto?
POPOVIĆ:
Zato... zato... što sam ja prijatelj mome narodu.
JECA:
Tako je g. Milane.
MILAN:
Kako da razumem?
POPOVIĆ:
Kako oćete, ja rekoh. Pa sad dragi g. Milane, poručite vašem slatkom otcu, da ja neću odustati. Zbogom.
JECA:
Službenica g. Milane.
MILAN:
Klanjam se. Zbogom Evice.
EVICA:
Zbogom g. Milane -