Ударише (Марка),
а он вараче, лелече.
Пита га божја мајка - богородица:
- Што ти је, (Марко), 15
те варачеш, те лелечеш,
те се мучиш, те се трошиш?
- Пројдоше девет бабе,
девет деде,
девет жене, 20
девет деца,
девет девојке,
девет младеневесте;
куде пројдоше
воду препише, 25
гору посушише,
камен разбише,
манастир строшише.
Ударише ме у срце, у главу;
срце испише, 30
ноге потрошише,
руке поломише.
- Не бој се, (Марко),
не бој се;
ако су женске, 35
нек узимају крошње и кудеље;
ако су мушко,
нек узимају свирке и товаге,
па нек иду у Нишу, у пазару,
где је вила коло вила, 40
сас (Марка) је састаила.
Усту, усту, уступете се бабице!
Да сте ниже, да сте више,
да сте мање од маково зрно.
(377, бр. 265)
Певач, место записа и напомена
Референце
Извор
Раденковић, Љубинко: Народне басме и бајања; Градина, Ниш; : Јединство, Приштина; Светлост Крагујевац, 1982., стр. 104-105. бр. 138.
