Pošle devet babe,
devet dede,
(devet žene),
devet deca,
devet devojke, 5
devet mladeneveste.
Kude projdoše
vodu prepiše,
goru posušiše,
kamen razbiše, 10
(manastir strošiše).
Udariše (Marka),
a on varače, leleče.
Pita ga božja majka - bogorodica:
- Što ti je, (Marko), 15
te varačeš, te lelečeš,
te se mučiš, te se trošiš?
- Projdoše devet babe,
devet dede,
devet žene, 20
devet deca,
devet devojke,
devet mladeneveste;
kude projdoše
vodu prepiše, 25
goru posušiše,
kamen razbiše,
manastir strošiše.
Udariše me u srce, u glavu;
srce ispiše, 30
noge potrošiše,
ruke polomiše.
- Ne boj se, (Marko),
ne boj se;
ako su ženske, 35
nek uzimaju krošnje i kudelje;
ako su muško,
nek uzimaju svirke i tovage,
pa nek idu u Nišu, u pazaru,
gde je vila kolo vila, 40
sas (Marka) je sastaila.
Ustu, ustu, ustupete se babice!
Da ste niže, da ste više,
da ste manje od makovo zrno.
(377, br. 265)
Pevač, mesto zapisa i napomena
Reference
Izvor
Radenković, Ljubinko: Narodne basme i bajanja; Gradina, Niš; : Jedinstvo, Priština; Svetlost Kragujevac, 1982., str. 104-105. br. 138.
