[Пошла си је мома жељка]
Пошла си је мома жељка
на орање, на копање.
На главу ву бреме семе,
на руку ву бела крошња.
У срећу ву тераече. 5
„Помоз’ бога, момо жељко!”
„Бог помогја, тераече!"
Па ву скиде бреме семе,
па ву скиде белу крошњу,
позоба ву црни очи, 10
пољуби ву бело лице,
умрси ву русу косу,
поломи ву рамну снагу.
Па си пође мома жељка
да се жали на кадију, 15
на кадију, ефендију.
„Ој кадијо, ефендијо,
криво седиш, право суди.
Ја си пођо на орање,
на главу ми бреме семе, 20
на руку ми бела крошња.
У срећу ми тераече,
па ми скиде бреме семе,
па ми скиде белу крошњу,
позоба ми црни очи, 25
пољуби ми бело лице,
умрси ми русу косу,
поломи ми рамну снагу.“
„А ти жељко, што не бега?“
„Угар беше па не мога!“ 30