[Pošla si je moma željka]
Pošla si je moma željka
na oranje, na kopanje.
Na glavu vu breme seme,
na ruku vu bela krošnja.
U sreću vu teraeče. 5
„Pomoz’ boga, momo željko!”
„Bog pomogja, teraeče!"
Pa vu skide breme seme,
pa vu skide belu krošnju,
pozoba vu crni oči, 10
poljubi vu belo lice,
umrsi vu rusu kosu,
polomi vu ramnu snagu.
Pa si pođe moma željka
da se žali na kadiju, 15
na kadiju, efendiju.
„Oj kadijo, efendijo,
krivo sediš, pravo sudi.
Ja si pođo na oranje,
na glavu mi breme seme, 20
na ruku mi bela krošnja.
U sreću mi teraeče,
pa mi skide breme seme,
pa mi skide belu krošnju,
pozoba mi crni oči, 25
poljubi mi belo lice,
umrsi mi rusu kosu,
polomi mi ramnu snagu.“
„A ti željko, što ne bega?“
„Ugar beše pa ne moga!“ 30
