Пошао је (име)
путем, страном
тамо куда свето сунце излази
и срео је
седамдесет девојака на путу, 5
златних, сребрних.
Оне су назвале добар дан.
Нико им није одговорио
и оне се наљутише, разљутише,
за десну је руку узеше, 10
преко кола је бацише,
с блатом је помешаше.
Узеше јој глад, узеше јој жеђ,
узеше јој снагу
и наљутише се и одоше. 15
Молим се свецима милостивим,
земљиним вилама,
лепотицама неба,
полако да идете, да се не љутите,
ни ла се разљутите, 20
ла булете мирне као вода,
добре као овца, беле као цвеће,
јер ћу вас даровати
с девет стогова жита,
с девет рудника соли. 25
Полако да идете, да се не љутите,
ла се не разљутите, да дођете,
да донесете (име)
снагу на снагу, моћ на моћ,
глад на глад, 30
и да јој узмете сваку бол.
Да одете у планине
где нема брвана
јер вас тамо чекају
прекрасне девојке 35
с постављеним софрама,
с упаљеним свећама.
Тамо да се укипите,
да дувате хладно олујно,
мисао на (име) 40
да заборавите
(име) ла оставите чистог, светлог
као звезда на небу,
као роса у пољу,
као дан који се родио. 45
(Казивач Ђ.В.)
Певач, место записа и напомена
Баје се болесницима. Болесник мора да буде апсолутно чист, окупан, опран, ништа на н>ему не сме да буде прљаво, Ако се тако не поступи, тек онда настају компликације и погоршање болести. Стави се девет зрна пшенице и мало соли.
Референце
Извор
Јован Пејкић и Душан Дрљача: Бајање у кључким селима 18/1978, бр. 4-5, стр. 81-82.
