Pošao je (ime)
putem, stranom
tamo kuda sveto sunce izlazi
i sreo je
sedamdeset devojaka na putu, 5
zlatnih, srebrnih.
One su nazvale dobar dan.
Niko im nije odgovorio
i one se naljutiše, razljutiše,
za desnu je ruku uzeše, 10
preko kola je baciše,
s blatom je pomešaše.
Uzeše joj glad, uzeše joj žeđ,
uzeše joj snagu
i naljutiše se i odoše. 15
Molim se svecima milostivim,
zemljinim vilama,
lepoticama neba,
polako da idete, da se ne ljutite,
ni la se razljutite, 20
la bulete mirne kao voda,
dobre kao ovca, bele kao cveće,
jer ću vas darovati
s devet stogova žita,
s devet rudnika soli. 25
Polako da idete, da se ne ljutite,
la se ne razljutite, da dođete,
da donesete (ime)
snagu na snagu, moć na moć,
glad na glad, 30
i da joj uzmete svaku bol.
Da odete u planine
gde nema brvana
jer vas tamo čekaju
prekrasne devojke 35
s postavljenim soframa,
s upaljenim svećama.
Tamo da se ukipite,
da duvate hladno olujno,
misao na (ime) 40
da zaboravite
(ime) la ostavite čistog, svetlog
kao zvezda na nebu,
kao rosa u polju,
kao dan koji se rodio. 45
(Kazivač Đ.V.)
Pevač, mesto zapisa i napomena
Baje se bolesnicima. Bolesnik mora da bude apsolutno čist, okupan, opran, ništa na n>emu ne sme da bude prljavo, Ako se tako ne postupi, tek onda nastaju komplikacije i pogoršanje bolesti. Stavi se devet zrna pšenice i malo soli.
Reference
Izvor
Jovan Pejkić i Dušan Drljača: Bajanje u ključkim selima 18/1978, br. 4-5, str. 81-82.
