Пошао усов с кросном[1] на војску.
Сретне га девет младих девојака
па га вратише;
сретоше га девет младих момака
па га уставише;
сретне га (Дона) бајалица
па га устукну:
- Усту, уступи, усове!
Да си мањи од маковог зрна!
(259 б, с.109)
Певач, место записа и напомена
Баба Дона из села Селачке, у Тимоку, овако баје од усова (мицине): најпре узме у руку девет малих каменова па, пљуцкајући на болесника говори овубајалицу.
Раденковић, Љубинко: Народне басме и бајања; Градина, Ниш; : Јединство, Приштина; Светлост Крагујевац, 1982., стр. 116. бр. 161.
Посебно: Београд, 1867 - прештампано из Гласника XXII, с. 109.
Милан Ђ. Милићевић: Живот Срба сељака, 2. прерађено и попуњено изд., Српски етнографски зборник I (1894); У Државној штампарији Краљевине Србије, У Београду, 1894., стр. 265.
