Pošao usov s krosnom[1] na vojsku.
Sretne ga devet mladih devojaka
pa ga vratiše;
sretoše ga devet mladih momaka
pa ga ustaviše;
sretne ga (Dona) bajalica
pa ga ustuknu:
- Ustu, ustupi, usove!
Da si manji od makovog zrna!
(259 b, s.109)
Pevač, mesto zapisa i napomena
Baba Dona iz sela Selačke, u Timoku, ovako baje od usova (micine): najpre uzme u ruku devet malih kamenova pa, pljuckajući na bolesnika govori ovubajalicu.
Radenković, Ljubinko: Narodne basme i bajanja; Gradina, Niš; : Jedinstvo, Priština; Svetlost Kragujevac, 1982., str. 116. br. 161.
Posebno: Beograd, 1867 - preštampano iz Glasnika XXII, s. 109.
Milan Đ. Milićević: Život Srba seljaka, 2. prerađeno i popunjeno izd., Srpski etnografski zbornik I (1894); U Državnoj štampariji Kraljevine Srbije, U Beogradu, 1894., str. 265.
