Поремећен план/7

VII ПОЈАВА

VII ПОЈАВА

(ЖАРКО и СРЕЋКО)

ЖАРКО (застаде на вратима): Но лијеп би ми ово стан био, кад би’ сваки дан морао слушати оваку грају... (Пође напријед Срећку). Добар дан, господине.
СРЕЋКО (полуљубазно, полугрубо): Добар дан.
ЖАРКО: Каква је ово галама?
СРЕЋКО: Чудновата, врло чудновата... Овако вам је увијек... (За се). Аха, сад ми паде на памет нешто красно. (Гласно). Знате, господине, по мојој несрећи, имам двије госпође на стану, па обје глуве. (Шаљиво). Али знате... у њих су врло красне ћерке.
ЖАРКО: То ме се не тиче.
СРЕЋКО: Не тиче? (За се) Објешењак један! Мисли да сам ја глуп... Хе, хе, не може се он мени претворити...
ЖАРКО: А што би ме се тицало? Ја сам дошао само да видим стан.
СРЕЋКО: Да, да, али није згорега виђети и комшије, нарочито ако нису мушкарци.

Овај текст је у јавном власништву у Србији, Сједињеним државама и свим осталим земљама са периодом заштите ауторских права од живота аутора плус 70 година јер је његов аутор, Светозар Ћоровић, умро 1919, пре 105 година.