Poremećen plan/7
| ◄ VI ПОЈАВА | VII POJAVA | VIII ПОЈАВА ► |
VII POJAVA
(ŽARKO i SREĆKO)
ŽARKO (zastade na vratima): No lijep bi mi ovo stan bio, kad bi’ svaki dan morao slušati ovaku graju... (Pođe naprijed Srećku). Dobar dan, gospodine.
SREĆKO (poluljubazno, polugrubo): Dobar dan.
ŽARKO: Kakva je ovo galama?
SREĆKO: Čudnovata, vrlo čudnovata... Ovako vam je uvijek... (Za se). Aha, sad mi pade na pamet nešto krasno. (Glasno). Znate, gospodine, po mojoj nesreći, imam dvije gospođe na stanu, pa obje gluve. (Šaljivo). Ali znate... u njih su vrlo krasne ćerke.
ŽARKO: To me se ne tiče.
SREĆKO: Ne tiče? (Za se) Obješenjak jedan! Misli da sam ja glup... He, he, ne može se on meni pretvoriti...
ŽARKO: A što bi me se ticalo? Ja sam došao samo da vidim stan.
SREĆKO: Da, da, ali nije zgorega viđeti i komšije, naročito ako nisu muškarci.
|