[Поранила два стара путника]
Поранила два стара путника,
поранили у свету Недељу,
и свратили у џакона дворе.
Поранило џаконово љубе,
те си сеје туј белу пшеницу, 5
она сеје а господар оре.
Т'г говоре два стара путника:
„Зашто сејеш туј белу пшеницу,
зашто сејеш у свету Недељу?"
Ал’ говори џаконово љубе: 10
„Џакон че ми грехе да очети."
Ал' говоре два стара путника:
„Бог вам нече грехе да опрости,
веч да дате дете из колевћу,
да га дате, да га закољемо. 15
Што с’ намаже с ту крв од детета,
што је слепо, све че да прогледа,
што рањаво, све че да исцели."
Она мисли, па на једно смисли,
па си даде дете из колевћу, 20
те заклаше дете из колевћу.
Што је слепо, све је извидело,
што рањаво, све је исцелело.
Па испрати два стара путника.
Жал јој беше на златну колевћу, 25
па погледа у златну колевћу,
у колевћу дете се играло,
играло се са златну јабуку.
Још говори дете из колевћу:
„Па тов нису два стара путника, 30
нел су това два божја анђела."
Чуо од једно жене из Градашннце.
