Покондирена тиква/9
| ◄ Позорје 8. | Позорје 9. | Позорје 1. ► |
Позорје девето
ФЕМА ступи, ЈОВАН
ФЕМА: Жан, сан тундер божур ту.
ЈОВАН: (Дед сад, Јоване!)
ФЕМА: Не парле француз!
ЈОВАН: (Право сам ја мајстор-Митру казао да је полудила.)
ФЕМА: Јохан, морам и тебе да дам учити француски.
ЈОВАН: А, то ми фали; научио сам и српски, тек нисам француски.
ФЕМА: Жан, то мора бити; барем десет речи.
ЈОВАН: Где ћу ја сад под старост да научим, то је тешко за мене.
ФЕМА: Сапр тудер фо. Видиш како није тешко ... Знаш шта је божур?
ЈОВАН: Како не бих знао кад нам је пуна башта божура.
ФЕМА: Сапр бу, то је француски добро јутро. Сад кажи: божур, мадам.
ЈОВАН: Божур мадам.
ФЕМА: Лес тружес. Видиш како је лако.
ЈОВАН: Сапр ђабл сундиер сусунпрпрпардон.
ФЕМА: Видиш како је лепо. Сад се све француски говори. Пропопо, Жан, погодила сам једног ламура за двадесет форинти.
ЈОВАН: А мене да отерате? Мајсторице, ја мислим да вас поштено служим.
ФЕМА: Тумо! Тумо! То је псето, магарац, зар ти ниси видио да сваки ноблес псето води!
ЈОВАН: Па какво је то псето за двадесет форинти?
ФЕМА: Мало, лепо, кудраво, коми фо!
ЈОВАН: Знате шта, мајсторице, донећу вам ја за пет форинти од мога бабе псето што више вреди него десет такових ламура.
ФЕМА: Како изгледа, Жан?
ЈОВАН: Длака му је жута, ако није веће од телета, мање није; глава му је као половиче; красно, кудраво, мило вам је да погледите.
ФЕМА: Како му је име?
ЈОВАН: Жућов.
ФЕМА: Јохан, то је име гурбијанско, мора бити ламур.
ЈОВАН: Па добро, ви му надените име како хоћете. Видећете, сваки ће у њега погледати.
ФЕМА: Донеси га, Жан, да видимо.
ЈОВАН: Немајте ви бриге, псето поуздано.
ФЕМА: Пропопо, Жан, да купиш чешаљ и сапуна, па ћеш га сваке недеље мити.
ЈОВАН: Мајсторице, немојте ме сасвим већ грдити, сад и псе да мијем
ФЕМА: Угурсуз, кад могу прве даме и фрајле, ваљда и ти можеш!
ЈОВАН Ја то не могу, макар ме убили.
ФЕМА: Види се ниси створен на господство Нека, ја ћу.
ЈОВАН: Хоћу ли га донети?
ФЕМА: Апорт! (Јован пође.) Пропопо. Јохан, сантуртур.
ЈОВАН: Семенер ротундер.
ФЕМА. Право, Јохан, право.
ЈОВАН: (Збогом, памети!) (Отиде.)
ФЕМА: (сама): погрешила сам што сам га научила француски. Сад може гурбијан све разумети кад почнем говорити с мадамама. Али ништа, кад буде каква тајна, ја ћу почети енглески; то је јошт више ноблес.
|
Овај текст је у јавном власништву у Србији, Сједињеним државама и свим осталим земљама са периодом заштите ауторских права од живота аутора плус 70 година јер је његов аутор, Јован Стерија Поповић, умро 1856, пре 168 година.
|