Поздрав (1911)
Кô жељну другу и са срцем брата,
О драго море, теби ширим руке,
И у дну груди ћутим топле звуке -
Златнијех птица расапјевана јата.
Овдје се губи мој бол, моја туга.
Са твојих вала, гдје свјетлила роне,
Слушам ли како миле строфе звоне,
У магли душе затрепти ми дуга.
И вазда кад се са твојих ширина
Повратим дому уз поздрав галеба,
Ја драгој носим срце пуно неба,
Пуно корала, перла и рубина -
Сребрно јато у души се вије,
И шуме једра лађа раштрканих,
И талас пљуска, свијетли се, бије
И ломи хриди бола нескрханих...
О драго море, теби ширим руке,
Пружам ти срце обрвано тугом...
Шуми и проспи своје топле звуке,
И бол мој огрни перлама и дугом!