Подуну ветар од гору,
открши гранку борову,
удари мому по лице.
Љуто га мома проклиња:
„Ој, ветре, ветре горјане, 5
да ми га више не дунеш!
Лепи с’н бео уснила:
троји ми момци дојдоше -
јед’н ми даде јабуку,
друђи ми даде прстена, 10
трећи ме на с’н пољуби.
Тј што ми даде јабуку,
све нек му буде зелено;
т'ј што ми даде прстена,
проз прстен нек се провлачи; 15
т’ј што ме на с’н пољуби -
дај ми га, боже, за мужа!"