Podunu vetar od goru,
otkrši granku borovu,
udari momu po lice.
Ljuto ga moma proklinja:
„Oj, vetre, vetre gorjane, 5
da mi ga više ne duneš!
Lepi s’n beo usnila:
troji mi momci dojdoše -
jed’n mi dade jabuku,
druđi mi dade prstena, 10
treći me na s’n poljubi.
Tj što mi dade jabuku,
sve nek mu bude zeleno;
t'j što mi dade prstena,
proz prsten nek se provlači; 15
t’j što me na s’n poljubi -
daj mi ga, bože, za muža!"
