Погиб Ровчанах
0001 Даву чини Ивановић-Ђуро
0002 у силнога од Скадра везира:
0003 "Помагај ме, Махмуте везире!
0004 Од Ровчанах живјет не можемо,
0005 они нама сваке јаде раде:
0006 одвајају овце од јагњади,
0007 одвајају краве од телади,
0008 одагнаше коње и волове
0009 а читлуке турске опушћеше.
0010 И то бисмо с јадом опростили,
0011 а не може с’ , драги господаре,
0012 узимљу ни на срамоту љубе
0013 те их нама љубе на срамоту,
0014 они турску земљу разурише,
0015 робе ђецу а сијеку Турке.
0016 И то бисмо с јадом опростили,
0017 не можемо, драги господаре,
0018 Колашина затворише града,
0019 а од града саломише врата,
0020 погубише агу о’ три туга,
0021 бијеснога Мекић-Меметагу,
0022 а џамију турску обурваше,
0023 а Гушмира оџу погубише.
0024 Но за бога, Махмуте везире,
0025 ти погуби двије породице
0026 Влаховића и Булатовића
0027 који твоју земљу разурише,
0028 а остави двије породице
0029 Срезовића и Шћепановића
0030 да ти дају харач од Ровацах."
0031 У то доба једно Туре младо
0032 од бијела града Колашина
0033 по имену Хаковићу Зеко,
0034 од образа рони сузе вруће
0035 па извади барјак иж њедарах,
0036 везиру га тури на кољено,
0037 па му паде главом у криоце:
0038 "Ај помагај, Махмуте везире!
0039 И брата су погубили мога,
0040 брата мога, барјактара твога,
0041 бијеснога Хаска буљубашу,
0042 на харачу у камена Ровца,
0043 погуби га од Минићах Марко.
0044 Но за бога, Махмуте везире,
0045 ја л’ ме свети, ја л’ ме посијеци!"
0046 Кад ал’ ево т’ Кукић-Османага
0047 од онога Спужа бијелога:
0048 "Ај помагај, Махмуте везире!
0049 Три су моја брата погинула,
0050 сва ти брата три Мећикућића,
0051 баш на војци у камена Ровца,
0052 то ми виђи, ал’ ме посијеци."
0053 Па још текар дава допанула,
0054 јест од Кучах Петровићу Чубро:
0055 "Ах помагај, Махмуте везире!
0056 Седам су ми Кучах изгубили,
0057 то на једну хрпу и гомилу
0058 и саки дан нас сјећи не престају,
0059 од Ровчанах живјет не можемо!"
0060 Проговара Махмуте везире:
0061 "Ево данас љетњи данак Ђурђев,
0062 докле дође љетњи дан Петрови,
0063 ја л’ ћу ваше јаде осветити,
0064 ја л’ ћу моју изгубити главу,
0065 хајте сваки обичају своме."
0066 А кад дође љетњи данак Петров,
0067 млогу везир подигнуо војску,
0068 он покупи дванаес’ хиљадах,
0069 изведе их Спужу бијеломе,
0070 отле везир јоште књиге пише,
0071 једну посла у Куче камене:
0072 "Ој војвода, Петровићу Чубро!
0073 Покупи ми све Дрекаловиће,
0074 љуте Куче и Васојевиће,
0075 доведи их Спужу бијеломе."
0076 А другу је књигу оправио
0077 у Пипере у брдо крваво:
0078 "Ој војводо, Лакочевић-Шуто!
0079 Покупи ми све Пипере листом."
0080 Па трећу је књигу оправио
0081 ка племену бјелопавлићскоме,
0082 у лијепо село Мартиниће:
0083 "Слуго моја, војвода Ђукане!
0084 Покупи ми све Бјелопавлиће,
0085 доведи их Спужу бијеломе."
0086 Још четврту књигу оправио,
0087 оправио у камена Ровца
0088 и у књизи стотину дукатах:
0089 "Моја слуго, Милутине кнеже!
0090 Ровца су ми брдо најмилије,
0091 најмилије и најудворније,
0092 пробери ми стотину Ровчанах,
0093 обуците одијело дивно,
0094 доведи их Оногошту граду,
0095 е хоћемо Гацку пространоме."
0096 А кад кнезу така књига дође,
0097 своје племе на збор окупио,
0098 јест на гробља код бијеле цркве,
0099 даде књигу попу Радовану,
0100 он им каже све што књига пише,
0101 рече јунак Радулов Никола:
0102 "Сабљо наша, Милутине кнеже!
0103 Ја сам ноћас чудан сан видио:
0104 бјесмо дошли пред бијелу цркву,
0105 прислонисмо стотину пушаках,
0106 ведро бјеше пак се наоблачи,
0107 гром загрмје док синуше муње
0108 те удрише у бијелу цркву,
0109 обали се црква пребијела,
0110 поломи ни шездесет пушаках,
0111 ја се бојим да не изгинемо,
0112 превариће Мамуте везире."
0113 Рече соко Вучелићу Цоле,
0114 "Крило наше, Милутине кнеже!
0115 Ја сам ноћас бољи сан видио:
0116 е полеће шесет соколовах
0117 од Ровацах брда каменога,
0118 излећеше на Штитово равно,
0119 полећеше низ питому Жупу,
0120 долећеше граду Оногошту,
0121 те падоше граду по бедему,
0122 докле црне долећеше чавке
0123 те поклаше шесет соколовах,
0124 ја се бојим да не изгинемо,
0125 није тврда вјера у Турчина."
0126 Но говори Милутине кнеже:
0127 "Курво једна, Вучелићу Цоле!
0128 Ни си јунак, нити те родио,
0129 не мећи ми страву на јунаке,
0130 подај барјак бољему јунаку,
0131 па ти хајде двору бијеломе
0132 те ти ш љубом у постељу спавај,
0133 ту те Турци ни виђети нете
0134 а камоли да ћеш погинути!"
0135 Таде Цола изједе срамота,
0136 те он разви крсташа барјака,
0137 а за њиме стотина Ровчанах
0138 по избору ђе је јунак бољи,
0139 обукли су дивно одијело,
0140 обукли су црљене доламе,
0141 на доламе токе позлаћене,
0142 а узели свијетло оружје,
0143 ижљегли су на Штитово равно,
0144 а кад бише низ питому Жупу
0145 по двојица заједно пјеваху,
0146 по четири пушке изметаху,
0147 шенлук чине Мамуту везиру,
0148 но излази мало и големо
0149 те гледају лијепе јунаке
0150 а на њима одијело дивно,
0151 све весело и радосно било
0152 до сокола Вучелића Цола,
0153 ни пјеваше ни пушке меташе,
0154 но дружину погледује често,
0155 а шкркуће зубом бијелијем
0156 те набира жељу од свијета.
0157 А кад бише граду под бедема,
0158 рече соко Вучелићу Цоле:
0159 "О Ровчани, јадне ваше мајке!
0160 А видите ђе смо погинули,
0161 но ве богом великијем кумим,
0162 да ви добре пушке напуните,
0163 напуните ал’ их не мећете,
0164 но у Турке пушке обрните,
0165 те по једном пушке истурите,
0166 па пламене ноже извадите,
0167 а у Турке јуриш учините,
0168 дако који замијени главу,
0169 е видите ђе смо изгинули."
0170 Но говори Милутине кнеже:
0171 "Ао Цоле, да те бог убије!
0172 Да што си се, курво, препануо?"
0173 Доле бише граду под бедема
0174 и везир их дочекао дивно,
0175 њим’ свим’ рек’о шенлук истурити,
0176 тек Ровчани пушке испразнили,
0177 у то пуче пушка везирова
0178 те погоди попа Радована ,
0179 посред паса те паде без гласа,
0180 пуче друга од града диздара
0181 те погоди Милутина кнеза
0182 међу пуца ђе му срце куца,
0183 жив се наже, мртав земљи паде.
0184 Ондај веља сила загрмјела,
0185 веља сила Махмута везира
0186 на стотину бираних Ровчанах.
0187 Паде тама око Оногошта,
0188 не види се града бијелога
0189 од брзога праха из пушаках,
0190 од силене војске везирове,
0191 док из таме добар јунак виче,
0192 добар јунак Томашев Јоване:
0193 "Бјежи замном, Томашевић-Ђуро!"
0194 Он повикну и сивог сокола,
0195 а сокола Поповића Рада
0196 и витеза Станишића Ница,
0197 побјегоше четири јунака,
0198 побјегоше уз поље Капино,
0199 за њиме се Турци натурише,
0200 но бију се четири јунака,
0201 те се бране огњем из пушаках,
0202 док дођоше мосту Беговоме,
0203 Беговога моста пребјежаше,
0204 док дођоше води Моштаници,
0205 здраво и ту воду пријеђоше,
0206 утекоше у Крунац планину,
0207 али Цола ране допануле,
0208 усред војске остануо турске,
0209 док допаде једно Туре младо
0210 од онога Скадра бијелога,
0211 носи сабљу у десници руци
0212 да Цолеву посијече главу.
0213 Цоле виђе да је погинуо,
0214 још латиници даде ватру живу,
0215 Турчина је добро погодио,
0216 жив се наже, мртав преда њ’ паде,
0217 своју даде за Цолову главу.
0218 Пак ево ти буљубаша Мујо
0219 од Никшића бијелога града,
0220 кад га виђе Вучелићу Цоле,
0221 виђе јунак да је погинуо,
0222 тури вељу у зелену траву,
0223 тури вељу, а извади малу,
0224 њом удара буљубашу Муја,
0225 ни жива га земља не дочека.
0226 Но ево ти Хаковића Зека
0227 од бијела гада Колашина,
0228 носи гола мача зеленога
0229 да Цолеву посијече галву,
0230 овако је Цолу говорио:
0231 "Чекај мене, Вучелићу Цоле!
0232 Да ми Хаска платиш буљубашу!"
0233 Проговара Вучелићу Цоле.
0234 "Ходи брже, колашински вуче,
0235 да ми гори не сијече главу,
0236 да ти платим Хаска брата твога."
0237 И кад виђе да је погинуо,
0238 он извади другу пушку малу
0239 те погоди Хаковића Зека,
0240 удари га под грло бијело,
0241 мртва га је земља дочекала.
0242 Док допаде Пећанине Бего,
0243 носи сабљу у десници руци,
0244 виче Турчин из грла бијела:
0245 "Чекај мене, силан Брђанине!
0246 Да ми данас млого јада платиш."
0247 Јадну Цолу ране одољеле
0248 па он јунак паде на кољена,
0249 јоште писну како змија љута,
0250 иза паса корду извадио,
0251 махну сабљом Пећанине Бего
0252 да Цолеву посијече главу,
0253 махну сабљом, ал’ га не домахну,
0254 махну соко Вучелићу Цоле,
0255 махну кордом и десницом руком,
0256 осјече му до рамена руку,
0257 паде бегу и сабља и рука,
0258 паде њему граду под бедема,
0259 љуто писну Пећанине Бего,
0260 а побјеже граду на капију,
0261 остаде му и сабја и рука,
0262 док допаде Мекић-Арсланага
0263 од бијела града Колашина,
0264 он положи сјајна џевердана
0265 те погоди Вучелића Цола
0266 у повље међу очи двије,
0267 па му русу главу посјекао
0268 и узе му свијетло оруже,
0269 све понио Махмуту везиру,
0270 но везир се тешко разједио
0271 што га није сабљом посјекао:
0272 "Бака Турци, газије турскога!
0273 Да кауру на сабљу не смије,
0274 дин-иман ми Туре посрамило,
0275 силно Туре Мекић-Арсланага,
0276 а боље би Колашину било
0277 да Турчина дома не причека,
0278 никаквога ни то ђавољега
0279 а да сабљом посјекоше Цола,
0280 ровачкога силног барјактара,
0281 свој се мојој он усприје војсци."
0282 Пак никшићке буле и кадуне,
0283 довијају с’ јунаке рађати,
0284 украдоше и Цолеву главу,
0285 прво вече с бедена од града,
0286 залуду је пред везиром стала,
0287 скухаше је кано и говеђу,
0288 све се од ње јухе насркаше,
0289 не би л’ Цола која гођ зачела,
0290 а у турском дину и народу,
0291 ма им не д’о који небом сјаје
0292 и којино Ровчане остале
0293 отле спасе и у Ровца снесе,
0294 сви наједно те не погибоше.
0295 Још бог јаки своје пригледао,
0296 у Ровцима баш у домовима,
0297 у истијех удовиц’ јаднијех
0298 по близнад се породила мушка
0299 све посмрчад онијех Ровчанах
0300 што их таде везир погубио
0301 у Никшиће на божију вјеру.
0302 Овако их бог освети јаки,
0303 па сувише што су браћа посље.
