Pogib Rovčanah
0001 Davu čini Ivanović-Đuro
0002 u silnoga od Skadra vezira:
0003 "Pomagaj me, Mahmute vezire!
0004 Od Rovčanah živjet ne možemo,
0005 oni nama svake jade rade:
0006 odvajaju ovce od jagnjadi,
0007 odvajaju krave od teladi,
0008 odagnaše konje i volove
0009 a čitluke turske opušćeše.
0010 I to bismo s jadom oprostili,
0011 a ne može s’ , dragi gospodare,
0012 uzimlju ni na sramotu ljube
0013 te ih nama ljube na sramotu,
0014 oni tursku zemlju razuriše,
0015 robe đecu a sijeku Turke.
0016 I to bismo s jadom oprostili,
0017 ne možemo, dragi gospodare,
0018 Kolašina zatvoriše grada,
0019 a od grada salomiše vrata,
0020 pogubiše agu o’ tri tuga,
0021 bijesnoga Mekić-Memetagu,
0022 a džamiju tursku oburvaše,
0023 a Gušmira odžu pogubiše.
0024 No za boga, Mahmute vezire,
0025 ti pogubi dvije porodice
0026 Vlahovića i Bulatovića
0027 koji tvoju zemlju razuriše,
0028 a ostavi dvije porodice
0029 Srezovića i Šćepanovića
0030 da ti daju harač od Rovacah."
0031 U to doba jedno Ture mlado
0032 od bijela grada Kolašina
0033 po imenu Hakoviću Zeko,
0034 od obraza roni suze vruće
0035 pa izvadi barjak iž njedarah,
0036 veziru ga turi na koljeno,
0037 pa mu pade glavom u krioce:
0038 "Aj pomagaj, Mahmute vezire!
0039 I brata su pogubili moga,
0040 brata moga, barjaktara tvoga,
0041 bijesnoga Haska buljubašu,
0042 na haraču u kamena Rovca,
0043 pogubi ga od Minićah Marko.
0044 No za boga, Mahmute vezire,
0045 ja l’ me sveti, ja l’ me posijeci!"
0046 Kad al’ evo t’ Kukić-Osmanaga
0047 od onoga Spuža bijeloga:
0048 "Aj pomagaj, Mahmute vezire!
0049 Tri su moja brata poginula,
0050 sva ti brata tri Mećikućića,
0051 baš na vojci u kamena Rovca,
0052 to mi viđi, al’ me posijeci."
0053 Pa još tekar dava dopanula,
0054 jest od Kučah Petroviću Čubro:
0055 "Ah pomagaj, Mahmute vezire!
0056 Sedam su mi Kučah izgubili,
0057 to na jednu hrpu i gomilu
0058 i saki dan nas sjeći ne prestaju,
0059 od Rovčanah živjet ne možemo!"
0060 Progovara Mahmute vezire:
0061 "Evo danas ljetnji danak Đurđev,
0062 dokle dođe ljetnji dan Petrovi,
0063 ja l’ ću vaše jade osvetiti,
0064 ja l’ ću moju izgubiti glavu,
0065 hajte svaki običaju svome."
0066 A kad dođe ljetnji danak Petrov,
0067 mlogu vezir podignuo vojsku,
0068 on pokupi dvanaes’ hiljadah,
0069 izvede ih Spužu bijelome,
0070 otle vezir jošte knjige piše,
0071 jednu posla u Kuče kamene:
0072 "Oj vojvoda, Petroviću Čubro!
0073 Pokupi mi sve Drekaloviće,
0074 ljute Kuče i Vasojeviće,
0075 dovedi ih Spužu bijelome."
0076 A drugu je knjigu opravio
0077 u Pipere u brdo krvavo:
0078 "Oj vojvodo, Lakočević-Šuto!
0079 Pokupi mi sve Pipere listom."
0080 Pa treću je knjigu opravio
0081 ka plemenu bjelopavlićskome,
0082 u lijepo selo Martiniće:
0083 "Slugo moja, vojvoda Đukane!
0084 Pokupi mi sve Bjelopavliće,
0085 dovedi ih Spužu bijelome."
0086 Još četvrtu knjigu opravio,
0087 opravio u kamena Rovca
0088 i u knjizi stotinu dukatah:
0089 "Moja slugo, Milutine kneže!
0090 Rovca su mi brdo najmilije,
0091 najmilije i najudvornije,
0092 proberi mi stotinu Rovčanah,
0093 obucite odijelo divno,
0094 dovedi ih Onogoštu gradu,
0095 e hoćemo Gacku prostranome."
0096 A kad knezu taka knjiga dođe,
0097 svoje pleme na zbor okupio,
0098 jest na groblja kod bijele crkve,
0099 dade knjigu popu Radovanu,
0100 on im kaže sve što knjiga piše,
0101 reče junak Radulov Nikola:
0102 "Sabljo naša, Milutine kneže!
0103 Ja sam noćas čudan san vidio:
0104 bjesmo došli pred bijelu crkvu,
0105 prislonismo stotinu pušakah,
0106 vedro bješe pak se naoblači,
0107 grom zagrmje dok sinuše munje
0108 te udriše u bijelu crkvu,
0109 obali se crkva prebijela,
0110 polomi ni šezdeset pušakah,
0111 ja se bojim da ne izginemo,
0112 prevariće Mamute vezire."
0113 Reče soko Vučeliću Cole,
0114 "Krilo naše, Milutine kneže!
0115 Ja sam noćas bolji san vidio:
0116 e poleće šeset sokolovah
0117 od Rovacah brda kamenoga,
0118 izlećeše na Štitovo ravno,
0119 polećeše niz pitomu Župu,
0120 dolećeše gradu Onogoštu,
0121 te padoše gradu po bedemu,
0122 dokle crne dolećeše čavke
0123 te poklaše šeset sokolovah,
0124 ja se bojim da ne izginemo,
0125 nije tvrda vjera u Turčina."
0126 No govori Milutine kneže:
0127 "Kurvo jedna, Vučeliću Cole!
0128 Ni si junak, niti te rodio,
0129 ne meći mi stravu na junake,
0130 podaj barjak boljemu junaku,
0131 pa ti hajde dvoru bijelome
0132 te ti š ljubom u postelju spavaj,
0133 tu te Turci ni viđeti nete
0134 a kamoli da ćeš poginuti!"
0135 Tade Cola izjede sramota,
0136 te on razvi krstaša barjaka,
0137 a za njime stotina Rovčanah
0138 po izboru đe je junak bolji,
0139 obukli su divno odijelo,
0140 obukli su crljene dolame,
0141 na dolame toke pozlaćene,
0142 a uzeli svijetlo oružje,
0143 ižljegli su na Štitovo ravno,
0144 a kad biše niz pitomu Župu
0145 po dvojica zajedno pjevahu,
0146 po četiri puške izmetahu,
0147 šenluk čine Mamutu veziru,
0148 no izlazi malo i golemo
0149 te gledaju lijepe junake
0150 a na njima odijelo divno,
0151 sve veselo i radosno bilo
0152 do sokola Vučelića Cola,
0153 ni pjevaše ni puške metaše,
0154 no družinu pogleduje često,
0155 a škrkuće zubom bijelijem
0156 te nabira želju od svijeta.
0157 A kad biše gradu pod bedema,
0158 reče soko Vučeliću Cole:
0159 "O Rovčani, jadne vaše majke!
0160 A vidite đe smo poginuli,
0161 no ve bogom velikijem kumim,
0162 da vi dobre puške napunite,
0163 napunite al’ ih ne mećete,
0164 no u Turke puške obrnite,
0165 te po jednom puške isturite,
0166 pa plamene nože izvadite,
0167 a u Turke juriš učinite,
0168 dako koji zamijeni glavu,
0169 e vidite đe smo izginuli."
0170 No govori Milutine kneže:
0171 "Ao Cole, da te bog ubije!
0172 Da što si se, kurvo, prepanuo?"
0173 Dole biše gradu pod bedema
0174 i vezir ih dočekao divno,
0175 njim’ svim’ rek’o šenluk isturiti,
0176 tek Rovčani puške ispraznili,
0177 u to puče puška vezirova
0178 te pogodi popa Radovana ,
0179 posred pasa te pade bez glasa,
0180 puče druga od grada dizdara
0181 te pogodi Milutina kneza
0182 među puca đe mu srce kuca,
0183 živ se naže, mrtav zemlji pade.
0184 Ondaj velja sila zagrmjela,
0185 velja sila Mahmuta vezira
0186 na stotinu biranih Rovčanah.
0187 Pade tama oko Onogošta,
0188 ne vidi se grada bijeloga
0189 od brzoga praha iz pušakah,
0190 od silene vojske vezirove,
0191 dok iz tame dobar junak viče,
0192 dobar junak Tomašev Jovane:
0193 "Bježi zamnom, Tomašević-Đuro!"
0194 On poviknu i sivog sokola,
0195 a sokola Popovića Rada
0196 i viteza Stanišića Nica,
0197 pobjegoše četiri junaka,
0198 pobjegoše uz polje Kapino,
0199 za njime se Turci naturiše,
0200 no biju se četiri junaka,
0201 te se brane ognjem iz pušakah,
0202 dok dođoše mostu Begovome,
0203 Begovoga mosta prebježaše,
0204 dok dođoše vodi Moštanici,
0205 zdravo i tu vodu prijeđoše,
0206 utekoše u Krunac planinu,
0207 ali Cola rane dopanule,
0208 usred vojske ostanuo turske,
0209 dok dopade jedno Ture mlado
0210 od onoga Skadra bijeloga,
0211 nosi sablju u desnici ruci
0212 da Colevu posiječe glavu.
0213 Cole viđe da je poginuo,
0214 još latinici dade vatru živu,
0215 Turčina je dobro pogodio,
0216 živ se naže, mrtav preda nj’ pade,
0217 svoju dade za Colovu glavu.
0218 Pak evo ti buljubaša Mujo
0219 od Nikšića bijeloga grada,
0220 kad ga viđe Vučeliću Cole,
0221 viđe junak da je poginuo,
0222 turi velju u zelenu travu,
0223 turi velju, a izvadi malu,
0224 njom udara buljubašu Muja,
0225 ni živa ga zemlja ne dočeka.
0226 No evo ti Hakovića Zeka
0227 od bijela gada Kolašina,
0228 nosi gola mača zelenoga
0229 da Colevu posiječe galvu,
0230 ovako je Colu govorio:
0231 "Čekaj mene, Vučeliću Cole!
0232 Da mi Haska platiš buljubašu!"
0233 Progovara Vučeliću Cole.
0234 "Hodi brže, kolašinski vuče,
0235 da mi gori ne siječe glavu,
0236 da ti platim Haska brata tvoga."
0237 I kad viđe da je poginuo,
0238 on izvadi drugu pušku malu
0239 te pogodi Hakovića Zeka,
0240 udari ga pod grlo bijelo,
0241 mrtva ga je zemlja dočekala.
0242 Dok dopade Pećanine Bego,
0243 nosi sablju u desnici ruci,
0244 viče Turčin iz grla bijela:
0245 "Čekaj mene, silan Brđanine!
0246 Da mi danas mlogo jada platiš."
0247 Jadnu Colu rane odoljele
0248 pa on junak pade na koljena,
0249 jošte pisnu kako zmija ljuta,
0250 iza pasa kordu izvadio,
0251 mahnu sabljom Pećanine Bego
0252 da Colevu posiječe glavu,
0253 mahnu sabljom, al’ ga ne domahnu,
0254 mahnu soko Vučeliću Cole,
0255 mahnu kordom i desnicom rukom,
0256 osječe mu do ramena ruku,
0257 pade begu i sablja i ruka,
0258 pade njemu gradu pod bedema,
0259 ljuto pisnu Pećanine Bego,
0260 a pobježe gradu na kapiju,
0261 ostade mu i sabja i ruka,
0262 dok dopade Mekić-Arslanaga
0263 od bijela grada Kolašina,
0264 on položi sjajna dževerdana
0265 te pogodi Vučelića Cola
0266 u povlje među oči dvije,
0267 pa mu rusu glavu posjekao
0268 i uze mu svijetlo oruže,
0269 sve ponio Mahmutu veziru,
0270 no vezir se teško razjedio
0271 što ga nije sabljom posjekao:
0272 "Baka Turci, gazije turskoga!
0273 Da kauru na sablju ne smije,
0274 din-iman mi Ture posramilo,
0275 silno Ture Mekić-Arslanaga,
0276 a bolje bi Kolašinu bilo
0277 da Turčina doma ne pričeka,
0278 nikakvoga ni to đavoljega
0279 a da sabljom posjekoše Cola,
0280 rovačkoga silnog barjaktara,
0281 svoj se mojoj on usprije vojsci."
0282 Pak nikšićke bule i kadune,
0283 dovijaju s’ junake rađati,
0284 ukradoše i Colevu glavu,
0285 prvo veče s bedena od grada,
0286 zaludu je pred vezirom stala,
0287 skuhaše je kano i goveđu,
0288 sve se od nje juhe nasrkaše,
0289 ne bi l’ Cola koja gođ začela,
0290 a u turskom dinu i narodu,
0291 ma im ne d’o koji nebom sjaje
0292 i kojino Rovčane ostale
0293 otle spase i u Rovca snese,
0294 svi najedno te ne pogiboše.
0295 Još bog jaki svoje prigledao,
0296 u Rovcima baš u domovima,
0297 u istijeh udovic’ jadnijeh
0298 po bliznad se porodila muška
0299 sve posmrčad onijeh Rovčanah
0300 što ih tade vezir pogubio
0301 u Nikšiće na božiju vjeru.
0302 Ovako ih bog osveti jaki,
0303 pa suviše što su braća poslje.
