Уранио краљевићу Марко
на шарину коњу од мејдана,
да он лова по планини тражи.
Он не може лова ни видјети
а камо ли лова уловити; 5
тешка га је освојила зеђа.
Он се својим разговара шарцем:
— О шарине, из'јели те вуци!
мени тешка зеђа додијала!
Дошло ми је заклати шарина, 10
от шарина крви напојит се,
от шарина наранит се месом!
Ал га чула Богом посестрима,
посестрима ис планине вила:
— Побратиме краљевићу Марко! 15
не кољ коња, не чини зијана,
не пиј крви, не гријеши душе,
не јед меса, не погани тјела,
већ поћерај вилена шарина.
Кад ишћераш у врх от планина, 20
ту ћеш наћи јелу суховину
а под јелом зелено језеро.
Код језера баждаркиња вила,
што узима баждарину тешку,
од јунака из рамена руку 25
а от коња ногу ис кољена,
ал заспала, ујела је гуја!
Отле Марко саслуша бесједе
па подера вилена шарина
па ишћера шарца на планину 30
па ту нађе јелу суховину
а под јелом зелено језеро;
код језера нагоркиња вила,
што узима тешку баждарину,
од јунака из рамена руку, 35
от парипа ногу ис кољена.
Ту напоји краљевићу Марко,
он напоји себе и шарина
па поћера вису и планини.
Не дају му мировати врази 40
већ запјева танко гласовито.
Пробуди се баждаркиња вила
па увати брзога љељена,
заузда га шарган гујом љутом
па за Марком потоћ учинила: 45
— Стани Марко, стани копиљане!
а да платиш, што си учинио!
Стаде Марко вадити дукате
а да плати воду на језеру.
Проговара нагоркиња вила: 50
— А не ћу ти Бога ми дуката
већ ја твоју из рамена руку
ја шарчеву ногу ис кољена.
Проговара краљевићу Марко:
— Не ћес, зивота ми мога! 55
а ни моју из рамена руку,
ни шарчеву ногу ис кољена,
док је мени на два рама глава!
Па осједе от коња шарина,
па осједе нагоркиња вила 60
а осједе брзога љељена,
па се фате по прси јуначке.
Носише се љетни дан до подне,
док је Марко балам забалио
забалио мутне и крваве 65
а у виле биле ка и биле.
Додија се краљевићу Марку
па дозивље Богом посестриму,
посестриму ис планине вилу:
— Биди мени данас у невољи, 70
а видис ли, ђе сам погинуо!
А стаде се обзирати вила,
обзирати з десна на лијево,
окле де јој припомоћи друга.
Марко махну з десна на лијево 75
па је вилом о земљу удрио
па је закла кано јање лудо.
От чуда је распорио Марко.
Кад у вили три срца јунацка:
једно с срце истом уморило 80
а друго се истом разиграло
а на трећем шарган гуја љута,
ал заспала, да је Бог убио!
Кад је Марко сагледао гују,
он побјеже вису и планини 85
и он оде до Прилипа свога.
Давно било , кад но се чинило
а данас се спомињало овђи.
Ми велимо, да се веселимо,
весели нам Боже царевину! 90
Slavische Volkforschungen, Abhandlungen über Glauben, Gewohnheitrechte, Sitten, Bräuche und die Guslarenlieder der Südslaven Vorwiegend auf Grund eigener Erhebungen Von Dr. Friedrich S. Krauss., Verlag von Wilhelm Heims, Leipzig 1908., str. 366-370.
