Uranio kraljeviću Marko
na šarinu konju od mejdana,
da on lova po planini traži.
On ne može lova ni vidjeti
a kamo li lova uloviti; 5
teška ga je osvojila zeđa.
On se svojim razgovara šarcem:
— O šarine, iz'jeli te vuci!
meni teška zeđa dodijala!
Došlo mi je zaklati šarina, 10
ot šarina krvi napojit se,
ot šarina naranit se mesom!
Al ga čula Bogom posestrima,
posestrima is planine vila:
— Pobratime kraljeviću Marko! 15
ne kolj konja, ne čini zijana,
ne pij krvi, ne griješi duše,
ne jed mesa, ne pogani tjela,
već poćeraj vilena šarina.
Kad išćeraš u vrh ot planina, 20
tu ćeš naći jelu suhovinu
a pod jelom zeleno jezero.
Kod jezera baždarkinja vila,
što uzima baždarinu tešku,
od junaka iz ramena ruku 25
a ot konja nogu is koljena,
al zaspala, ujela je guja!
Otle Marko sasluša besjede
pa podera vilena šarina
pa išćera šarca na planinu 30
pa tu nađe jelu suhovinu
a pod jelom zeleno jezero;
kod jezera nagorkinja vila,
što uzima tešku baždarinu,
od junaka iz ramena ruku, 35
ot paripa nogu is koljena.
Tu napoji kraljeviću Marko,
on napoji sebe i šarina
pa poćera visu i planini.
Ne daju mu mirovati vrazi 40
već zapjeva tanko glasovito.
Probudi se baždarkinja vila
pa uvati brzoga ljeljena,
zauzda ga šargan gujom ljutom
pa za Markom potoć učinila: 45
— Stani Marko, stani kopiljane!
a da platiš, što si učinio!
Stade Marko vaditi dukate
a da plati vodu na jezeru.
Progovara nagorkinja vila: 50
— A ne ću ti Boga mi dukata
već ja tvoju iz ramena ruku
ja šarčevu nogu is koljena.
Progovara kraljeviću Marko:
— Ne ćes, zivota mi moga! 55
a ni moju iz ramena ruku,
ni šarčevu nogu is koljena,
dok je meni na dva rama glava!
Pa osjede ot konja šarina,
pa osjede nagorkinja vila 60
a osjede brzoga ljeljena,
pa se fate po prsi junačke.
Nosiše se ljetni dan do podne,
dok je Marko balam zabalio
zabalio mutne i krvave 65
a u vile bile ka i bile.
Dodija se kraljeviću Marku
pa dozivlje Bogom posestrimu,
posestrimu is planine vilu:
— Bidi meni danas u nevolji, 70
a vidis li, đe sam poginuo!
A stade se obzirati vila,
obzirati z desna na lijevo,
okle de joj pripomoći druga.
Marko mahnu z desna na lijevo 75
pa je vilom o zemlju udrio
pa je zakla kano janje ludo.
Ot čuda je rasporio Marko.
Kad u vili tri srca junacka:
jedno s srce istom umorilo 80
a drugo se istom razigralo
a na trećem šargan guja ljuta,
al zaspala, da je Bog ubio!
Kad je Marko sagledao guju,
on pobježe visu i planini 85
i on ode do Prilipa svoga.
Davno bilo , kad no se činilo
a danas se spominjalo ovđi.
Mi velimo, da se veselimo,
veseli nam Bože carevinu! 90
Slavische Volkforschungen, Abhandlungen über Glauben, Gewohnheitrechte, Sitten, Bräuche und die Guslarenlieder der Südslaven Vorwiegend auf Grund eigener Erhebungen Von Dr. Friedrich S. Krauss., Verlag von Wilhelm Heims, Leipzig 1908., str. 366-370.
